Na stogodišnjicu Prvog svetskog rata, više nego ikad pre, veoma je važno da se prema istini odnosi sa poštovanjem, ocenio je Džonson u autorskom tekstu za britanski "Telegraf" pod nazivom "Nemačka je započela Veliki rat, ali levica ne može da podnese da to kaže".

"Jedan od razloga zbog kojih sam konzervativac je i taj što ne mogu da podnesem intelektualnu neiskrenost levice", rekao je Džonson i dodao da laburisti, prema njegovom mišljenju, pokušavaju da prikriju neprijatne činjenice ili odbijaju da kaže prostu istinu.

"Tužna, ali neporeciva činjenica je da je Prvi svetski rat - u svom svom ubilačkom užasu - pretežno rezultat nemačkog ekspanzije i agresije", naveo je on.

Laburistička partija veruje da to nije pristojno pominjati, rekao je Džonson i podsetio da je portparol laburista za obrazovanje Tristrem Hant nedavno u članku za "Obzerver" napisao da je šokantno što se i dalje stavlja neprihvatljiv fokus na "militarističku Nemačku sklonu ratnom huškanju i imperijalnoj agresiji".

Hant je u tekstu koji, kako navodi Džonson, zaslužuje Nobelovu nagradu za glupost, "uperio prstom na Srbe. Okrivio je Ruse. Okrivio je Turke zbog neupeha da održe Otomansko carstvo i u jednom trenutku sugerisao da smo preoštri prema ratobornoj junkerovskoj klasi".

"Nemačka je ta koja je naterala Austriju da krene u rat protiv Srbije. Nemačka je ta koja je objavila rat Rusiji 1. avgusta 1914. godine. Nemačka je ta koja je odlučila da je neophodno izvršiti invazuju na Luksemburg i Nemačka je realizovala plan "Šlifen" iz 1905. godine i poslala svoje trupe u neutralnu Belgiju i Francusku", kaže Džonson.

"Zašto je bilo neophodno da posle nekakvog loma u Sarajevu usledi invazija na Francusku, pobogu?", zapitao je on.

Pokretačka snaga iza tog pokolja bila je, kako kaže, želja nemačkog režima da izrazi sudbinu Nemačke kao velike evropske sile i da stekne prestiž i međunarodni ugled koji prate svakog ko ima carstvo.

Upravo zbog toga je u rovovima zapadnog fronta i na drugim mestima poginulo ukupno 15 miliona ljudi.
"Još veća je tragedija za Nemačku, a i za svet, što se posle dve decenije od Prvog svetskog rata pojavio još jedan nemački lider koji je odlučio da oživi ono što je suštinski isti vojno-politički cilj - snažnu ekspanziju nemačkog uticaja u Evropi i šire", ocenjuje Džonson.

Prema njegovim rečima, nije slučajno što je Hitler koristio veoma sličan plan: prvo zauzeti Francusku i manje zemlje, pa onda krenuti na Rusiju.

U oba rata život je izgubio veliki broj Britanaca u borbi protiv tih poremećenih ambicija i to na pravoj strani, veli Džonson i dodaje da ne treba da bude zabranjeno da se kaže ta činjenica.

Drugi svetski rat proistekao je iz Prvog i za oba rata teret odgovornosti pretežno leži na plećima Nemaca.

"To je činjenica i ne bi trebalo da nam bude zabranjeno da to kažemo danas - ne samo zbog istine, već i zbog Nemačke 2014. godine", smatra on.

Nemci su danas takvi kakvi jesu zbog toga što su iskreni prema sebi i zbog toga što su u proteklih 60 godina prošli agoniju priznavanja strahote koje su počinili. Oni ne pokušavaju to da gurnu pod tepih, smatra Džonson.

"Oni ne krive Srbe za rat 1914-18. Oni ne krive Ruse ili Turke. Oni znaju cenu koju su platili za militarizam 20. veka. Oni ne pokušavaju da ublaže ili podele krivicu za konflikt. To su pokušali tridesetih godina i znaju da taj put vodi u ludilo", kaže on.

"Nemci znaju istinu o svojim ratovima i svojoj ulozi. Oni su naučili i promenili se. Bilo bi katastrofalno ako bi ta istina bila danas zamagljena", poručio je Džonson.