Ledeni talas u Americi, oluje na Atlantiku i prolećne temperature u Evropi u isto vreme - klimatske su anomalije koje će u budućnosti biti još češće, ocenjuju stručnjaci.
Severnu hemisferu mogli bi posebno da ugroze ledeni talasi. Ovi istraživači tvrde da su se nepogode – uključujući tu i suše, oluje i poplave – povećale za više od 200 odsto u poslednjih trideset godina. Naučnici u Potsdamu smatraju da je i to posledica klimatskih promena.
Nova godina je za Amerikance započela ledenim temperaturama i snežnim haosom - najmanje trinaest ljudi umrlo je od posledica ekstremne hladnoće.
Meteorolozi najavljuju da najhladniji dani predstoje i navode da da je ledeni talas u Americi izazvala kombinacija jakog severnog vetra i promjene u takozvanom polarnom vrtlogu.
Pod tim se podrazumijeva ogromna oblast hladnog vazduha oko Severnog pola. Klimu u tom predelu obično ograničava i kontroliše stalna vazdušna struja ka istoku. Hladan vazduh se na taj način kreće iz Kanade na Grenland, zatim ka Sibiru i preko Aljaske se vraća na Kanadu.
Međutim, pod određenim meteorološkim uslovima taj hladni vazduh može da prodre duboko na jug. U ovom slučaju došlo je do kontakta između oblasti visokog atmosferskog pritiska na zapadu Amerike i oblasti niskog pritiska na istoku te zemlje.
Tako je nastao snažan severni vjetar, koji je povukao ledeni vazduh sa Severnog pola ka jugu. U isto vreme, vazdušna strujanja izazvala su i hladni talas sa Sibira. U toj kombinaciji su čak i Kanađani, koji su navikli na ledene temperature, bili ugroženi.
Polarne hladnoće sada počinju da popuštaju, zbog toga što na pojedine delove Amerike prodire topao vazduh iz Meksičkog zaliva. Na drugoj strani Atlantika već nedeljama vladaju prolećne temperature - prenosi "Dojče vele".
Razlike u temperaturi stvaraju oblasti veoma niskog vazdušnog pritiska, koje utiču na vremenske prilike u Evropi, pa je to razlog zbog koga se Velika Britanija suočila sa olujama i poplavama, ali i zbog čega je u Nemačkog izuzetno toplo za početak godine.
Klimatolozi ne kogu sa sigurnošću da povežu ćudljivost vremena u ovom periodu sa klimatskim promenama i potreban je vremenski raspon od najmanje 30 godina da bi izvukli pouzdane zaključke.
U svakom slučaju, oni odavno ukazuju na moguću vezu između porasta temperature na Arktiku i hladnih talasa u drugim delovima planete. Naime, manji ledeni pokrivač i manje snega dovode do zagrevanja mora, a te razlike dovode do anomalija u kretanju vazdušnih struja.
