Imenjakinja čuvenog "Nautilusa" Žil Vernovog junaka, kapetana Nema, američka podmornica "Ju-Es-Es Nautilus" (US S Nautilus) bila je prva "prava" podmornica tog tipa, pošto je pod vodom mogla da ostane mesecima, bez dopunjavanja.

Džeri Armstrong, rukovalac sonarom, imao je 23 godine kad se prijavio se za posao na novoj podmornici, projektu sa oznakom "strogo poverljivo".

Kako je ispričao za Bi-Bi-Si, Armstrong nikom osim svojoj ženi nije rekao za mogući posao, pa su rođaci bili zaprepašćeni kad su im u posetu došli agenti FBI-ja - da se raspitaju kakav je Džeri bio student, kakav mu je životni stil...

Prvo su ga poslali da radi na prototipu nuklearnog reaktora u Ajdahu, gde je sa izabranim timom devet meseci učio o nukleranoj fisiji. Ranije, kako kaže, njegovo znanje o atomskoj energiji svodilo se na informaciju o atomskim bombama bačenim na kraju Drugog svetskog rata na Japan.

Svo vreme praćen je nivo radijacije angažovanih na reaktoru, preko dve spravice - jedna je, seća se Armstrong, ličila na parče filma za fotoaparat, nosili su je na pojasu, a druga sprava bila je dozimetar zračenja, koji je ličio na olovku, a nosili su ga u džepu košulje.

Konačno, "Nautilus" je bio spreman i 21. januara 1954. porinut je u Konektikatu - gde je 26 godina kasnije, 1980, čuvena podmornica i "penzionisana", a godišnje je u muzeju obiđe 250.000 ljudi.

Podmornicu je lomljenjem boce šampanjca "krstila" tadašnja prva dama, Mejmi Ajzenhauer, a na svečanosti se okupilo oko 20.000 ljudi.

Spolja, "Nautilus" se nije razlikovao od klasičnih podmornica korišćenih u svetskom ratu. Unutra je, međutim, bila mnogo prostranija, pošto je oslobođen prostor cisterni za gorivo - s obzirom da je u klasičnim podmornicama neophodan tovar oko 350.000 litara nafte!

"Ranije, podmornice su pod vodom ostajale najviše 48 sati, a potom su morale da se vrate na površinu da bi natočile gorivo, napunile baterije ili uzele vazduh. Atomska podmornica sad je mogla da ostane ispod površine godinama, ako je potrebno", kaže za BBC istoričar Don Kit.

Nuklerane podmornice postižu brzinu od 25 čvorova - otprilike 46 kilometara na sat, mogu da dostignu dubinu od 800 stopa (skoro 250 metara), same proizvode, odnosno prerađuju kiseonik, a ključni sastojak pogonskog goriva je radioaktivni metal uranijum.

Očekivani životni vek nuklearnih podmornica je 33 godine.

"Prva nuklerna podmornica postigla je krajnju 'nevidljivost', koja vojno pruža zapanjujuću prednost. Imali su sopstveni kiseonik, vodu, a jezgro reaktora moglo je da opstane godinama bez servisiranja", navodi Kit.

Armstrong se, međutim, seća da je 'reciklirani vazduh" na njega čudno delovao:

"Oduvek sam mrzeo beli sir, ali mi se dogodilo da sam posle dugog perioda u podmornici, kad smo konačno izašli na površinu, prvo pomislio kako mi se jede - beli sir. Mislim da mi je udisanje prerađenog vazduha promenilo metabolizam."
Kad se "Nautilus" napuni svežim vazduhom, Armstrong tvrdi - osećaš se "kao da lebdiš".

"Nautilus" je prvi put porinut u more 1955. godine i od tada je beležio rekord za rekordom - išao je dublje, dalje, brže od bilo koje dotadašnje podmornice. Dostizao je dubinu od 700 stopa - 213 metara.

Svi članovi posade bili su obučeni da rade sve raspoložive poslove. Armstrong se seća da je i kuvar morao da zna da upravlja podmornicom. "Mislim da nikad nigde nisam video veću bliskost od bratstva u podmornici", kaže.

Godine 1957. i Sovjeti su predstavili svoju prvu atomsku podmornicu - "Lenjinski komsomol".

Godinu dana kasnije, 1958, "Nautilus" je ponovo ušao u istoriju - postao je prva podmornica koja je prošla ispod ledenog pokrivača Severnog pola.

Danas, procenjuje se da je polovina svetskog nuklearnog naoružanja sakrivena pod vodom koja, zna se, zauzima 71 odsto površine Zemlje.

Nuklearne podmornice danas gradi samo šest zemalja na svetu: Indija, Kina, Velika Britanija, Francuska, SAD i Rusija.