Optužena je prethodno, od 2006.do 2009, starici čistila stan. Kada je Maria E. našla drugu čistačicu, koja je bila spremna da ide i u kupovinu, dotadašnjoj je dala otkaz.

Penzionerka je smatrala da i dalje ima dobar odnos sa ranijom čistačicom, koja je nakon dužeg vremena zazvonila na vrata starog "radnog mesta".

Međutim, starica je primetila da gošća zagleda gde su nakit i novac,  došlo je do svađe. Nekadašnja čistačica je potom ženu, koja nije mogla da se kreće samostalno, udarila štakama po glavi, a potom je uzela nož iz kuhinje i 16 puta je ubola u vrat.

Čistačica je pronašla oko 2.000 evra i dukate i pobegla, a nije znala da se iza jednog regala u spavaćoj sobi nalazila kaseta sa 321.000 evra.

Nakon što više meseci policija nije mogla da uđe u trag ubici i činilo se da će ovo biti nerešen slučaj, sin žrtve je policiji spomenuo da je za njenu majku svojevremeno radila jedna 41.godišnja žena.

Mala minđuša, koju je ona izgubila na mestu zločina i pronađena je pokraj žrtve, u aprilu prošle godine omogućila je hapšenje, jer je na njoj pronađen DNK trag.

Posle hapšenje žena je priznala nedelo, a u julu je, posle tri meseca provedenih u istražnom pritvoru, kazala da je delovala po nalogu tadašnjeg "životnog saputnika".

Brzo se ispostavilo da te tvrdnje ne odgovaraju istini.

Sudija Andreas Bem rekao je da je doneta odluka da se žena kazni sa 20 godina zatvora, a ne doživotnom kaznom, jer se nije radilo o planiranom ubistvu, već "neprimerenoj reakciji", jer je optužena uhvaćena u krađi i reagovala je u panici.

Kao olakšavajuću okolnost sud je uzeo u obzir činjenicu da je optužena policiju odvela do predmeta kojim je ubila penzionerku, pošto je štake bacila u Dunav.