Novi "prinčevi Katoličke crkve" predstavljeni su sa skarletnim četvorougaonim svešteničkim kapama na glavi i zlatnim prstenjem na veličanstvenoj ceremoniji u bazilici svetog Petra, kojoj prisustvuje i bivši papa Benedikt, koji se retko pojavljuje u javnosti, preneo je AFP.

Vatikanski posmatrači navode da bi papin izbor kardinala trebalo da pomogne u korigovanju stavova da je on pristrasan prema evropskim kardinalima.

Polovina novoimenovanih kardinala potiču iz neevropskih zemalja, od kojih pet iz Južne Amerike, dvojica iz Afrike i dvojica iz Azije, što ukazuje na značaj sveta u razvoju za papu Franju, koji je poreklom iz Argentine i ljuti je kritičar ekonomske nejednakosti.

Jedan od novoimenovanih kardinala je Aurelio Poli (66), koji je papu Franju zamenio na mestu nadbiskupa Buenos Airesa, a Šibli Langloa (55) postaće prvi kardinal Katoličke crkve sa Haitija, jedne od najsiromašnijih zemalja u svetu.

Novi kardinali koji potiču iz Afrike su nadbiskupi iz Ugadugua u Burkini Faso i iz Abidžana u Obali Slonovače, dok će Aziju, kao kardinali, predstavljati nadbiskupi iz Kotabatoa na Filipinima i Seula u Južnoj Koreji.

Samo četiri kardinala su članovi Kurije (vatikanske vlade) uključujući Italijana Pjetra Parolina (58), novog državnog sekretara, i Nemca Gerharda Mulera (66) koji se nalazi na čelu vatikanske doktrinalne kongregacije.

Među najistaknutijim u novoformiranoj grupi kardinala je Britanac Vensan Nikols, 68-godišnji vestminsterski nadibiskup, poznat po odlučnoj borbi za marginalizovane kategorije.

Tu je i Žeral Lakroa (56), nadbiskup iz Kvebeka u Kanadi i jedan od najmlađih kardinala.

Najstariji među "novim prinčevima" je Loris Frančesko Kapovila, 98-godišnji bivši sekretar pape Jovana XXIII, koji ne prisustvuje ceremoniji proglašenja pošto se teško kreće.

"Postati kardinal nije unapređenje, već čast i odlikovanje. To je jednostavno služba koja iziskuje širenje pogleda i srca", poručio je papa Franja u pismu svakom od novih kardinala, kako je preneo italijanski dnevnik "La Stampa".

Papa Franja, prvi papa iz neevropske zemlje izabran posle 1.300 godina, nastoji da osnaži veru u zemlje u razvoju i bori se protiv opadanja broja vernika u Evropi, tradicionalnoj bazi moći Katoličke crkve.