Oni su to postigli zahvaljujući nuklearnom spektroskopskom teleskopu NuStar koji je Američka svemirska agencija (NASA) lansirala 2012.

Istraživači su uspeli da "prodru" u centar zvezde samo nekoliko minuta pre nego što će se dezintegrisati i pretvoriti u supernovu.

Posmatranje ove transformacije omogućila je istraživačima da shvate kako je 1671. godine iz jedne zvezde koja odumire nastala Kasiopeja, jedne od najmlađih supernova u našoj galaksiji, udaljena oko 11.000 svetlosnih godina od Zemlje, ističe se u studiji objavljenoj u britanskom časopisu "Nature".

Zahvaljujući teleskopu NuStar, nastala je prva mapa emisija iks zraka visoke energije koje šalju delovi nastali u samom jezgru zvezde u trenutku eksplozije, navode stručnjaci.

Oslobođena energija odbacuje spoljašnje slojeve zvezde i šalje ih u svemir brzinom od preko 5.000 kilometara u sekundi.

"Ovo posmatranje je jedan od najznačajnijih pomaka u astrofizici visoke energije u poslednjih nekoliko decenija", rekao je Stiven Bogs, profesor fizike na Berkli univerzitetu i ko-autor studije.

Prikupljeni podaci će pomoći astronomima da načine trodimenzionalne kompjuterske modele eksplozije zvezde kao i da odgonetnu pojedine tajanstvene karakteristike supernova.

"Supernove proizvode i odbacuju u kosmos većinu elemenata značajnih za život kakav je nama poznat", izjavio je Aleks Filipenko, profesor astronomije na Berkliju, koji nije učestvovao u istraživanju.

"Ovi rezultati su izuzetni jer je ovo prvi put da smo dobili informacije o tome šta se zbiva u tim eksplozijama i gde se ti različiti elementi materija formiraju", dodao je on.

"Mi smo zapravo zvezdana prašina. Shvatanje mehanizma eksplozije zvezde je fundamentalno za razumevanje našeg porekla i porekla svega onog što nas okružuje kao što su ugljenik, gvožđe, kalcijum...", kazao je Brajan Grefenstet.