Naoružani ljudi zauzeli su danas zgradu regionalne vlade i parlament na poluostrvu Krim u Ukrajini i istakli rusku zastavu.
Dopisnik Rojtersa iz glavnog grada Krima Simferopolja kaže da su vrata parlamenta blokirana iznutra stolovima i stolicama i da niko ne može da uđe u zgradu.
Pozivajući se na očevica, Interfaks javlja da se unutra nalazi oko 60 ljudi koji imaju veliku količinu oružja, dodajući da niko nije povređen prilikom zauzimanja zgrada rano jutros.
Krim, jedini region u Ukrajini gde etnički Rusi čine većinu, poslednji je veliki bastion otpora novim političkim liderima u Kijevu posle svrgavanja predsednik Viktora Janukoviča u subotu.
Novi ukrajinski lideri zabirnuti su zbog znakova separatizma na Krimu.
Zauzimanje zgrade potvrdio je vršilac dužnosti ministra unutrašnjih poslova Arsen Avakov na ukrajinskoj televiziji, ali nije izneo mnogo detalja o tome.
On je izjavio da su vojska i policija u pripravnosti, javlja AP.
Ruski predsednik Vladimir Putin do sada nije reagovao na pozive nekih etničkih Rusa na Krimu da traži nazad tu teritoriju koju je 1954. godine Ukrajini, koja je tada bila u sastavu Sovjetskog Saveza, poklonio sovjetski komunistički lider Nikita Hruščov.
SAD kažu da bi eventualna ruska vojna operacija bila velika greška.
Ipak, danas je objavljeno da su ruski borbeni avioni raspoređeni duž zapadne ruske granice stavljeni u stanje borbene gotovosti, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.
Sa druge strane, otpravnik poslova Rusije u Ukrajini Andrej Vorobjov pozvan je danas u Ministarstvo inostranih poslova Ukrajine gde mu je uručena nota u vezi sa neodložnim održavanjem bilateralnih konsultacija, kao i sa molbom za uzdržavanje od kretanja jedinica ruske Crnomorske flote izvan lokacija gde su stacionirane, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo.
Vorobjovu je nota uručena "u skladu sa članom 7 Sporazuma o prijateljstvu, saradnji i partnerstvu između Ukrajine i Rusije od 31. maja 1997. godine, kao i nota sa molbom za uzdržavanje od kretanja jedinica ruske Crnomorske flote, privremeno stacioniranih na teritoriji Ukrajine", preneo je Itar-Tas s.
MIP Ukrajine je naveo da je Rusija "kao zemlja garant Budimpeštanskog memoranduma od 5. decembra 1994. godine, preuzela na sebe obavezu da poštuje nezavisnost, suverenitet i postojeće granice Ukrajine".
Etnički Tatari, koji podržavaju nove ukrajinske lidere i proruski separatisti jučce su se sukobili ispred regionalnog parlamenta.
"Rečeno mi je da su zgradu parlamenta i zgradu vlade zauzeli naoružani ljudi u uniformama na kojima nema prepoznatljivih simbola. Oni još nisu izneli zahteve", napisao je na Facebooku lokalni tatarski lider Refat Čubarov, prenosi Rojters.
Nemačka i Poljska izrazile su danas zabrinutost zbog događaja na Krimu, ističući da se "mora izbeći raspad Ukrajine" i da bi jutrošnje zauzimanje zgrade krimskog parlamenta "mogao da vodi ka regionalnom konfliktu". "Zabrinuti smo zbog događaja na Krimu. Najvažnije je izbeći raspad Ukrajine", rekla je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lejen (von der Leyen) a prenosi Rojters. Britanska agencija navodi da je nemačka ministarka to rekla po dolasku na sastanak ministara odbrane NATO-a koji će razgovarati sa vršiocem dužnosti ukrajinskog ministra odbrane. Šef poljske diplomatije Radoslav Sikorski rekao je da bi zauzimanje zgrade parlamenta u Simferopolju moglo da vodi regionalnom konfliktu.
Oko 100 policajaca okupilo se ispred zgrade parlamenta. Ulice oko parlamenta su bile uglavnom puste i na njima su se mogli videti samo ljudi koji su išli na posao.
Interfaks javlja da krimski paralment i vladu kontrolišu jedinice za samoodbranu koje su formirali građani koji govore ruski.
Janukovič je zbačen s vlasti posle tromesečnih protesta i nalazi se u bekstvu. Policija traga za njim zbog pogibije oko 100 ljudi koji su stradali u sukobima tokom protesta.
Deo ruske Crnomorske flote nalazi se u luci Sevastopolj, a Krim je jedina oblasti u Ukrajini gde su Rusi brojčano dominantni, mada mnogi etnički Ukrajinci u drugim regionima govore ruski kao prvi jezik.
Tatari, koji su turkijski narod, bili su žrtve sovjetskog lidera Josifa Staljina u Drugom svtskom ratu i 1944. godine su masovno deportovani u sovjetsku centralnu Aziju zbog sumnje da sarađuju sa nacističkom Nemačkom.
Desetine hiljada njih su se vratili u domovinu nakon što je Ukrajina stekla nezavisnost posle raspada Sovjetskog Saveza krajem 1991. godine.
NATO: Rusija da se uzdrži od zaoštravanja krize
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen pozvao je danas Rusiju da se uzdrži od "poteza koji bi mogli da izazovu zaoštravanje" krize u Ukrajini, nazivajući "opasnim i neodgovornim" akcije oružanih proruskih grupa na Krimu.
"Zabrinut sam razvojem događaja na Krimu. Pozivam Rusiju da ne čini ništa što bi moglo da izazove zaoštravanje nasilja ili nesporazume", naveo je Rasmusen na otvaranju sastanka ministara odbrane Alijanse u Briselu.
Na tom sastanku za danas je, na zahtev Kijeva, najavljen i susret ministara NATO i predstavnika Ukrajine.
"Današnja akcija oružane grupe (na Krimu) je opasna i neogovorna", kazao je on, govoreći o zauzimanju sedišta vlade i parlamenta na Krimu.
"Pozivam nove ukrajinske vlasti da nastave sa naporima za upostavljanje političkog procesa koji će predstavljati demokratske težnje čitavog ukrajinskog naroda", dodao je Rasmusen.
