EU odlučila da suspenduje pregovore o liberalizaciji viznog režima i saradnji sa Rusijom, saopštio je predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.
Evropski lideri dogovorili su se na današnjem sastanku u Briselu da uvedu trostepene sankcije Rusiji, koje će se sprovoditi u zavisnosti od odnosa Moskve prema krizi u Ukrajini.
Kako je saopštio predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej, u prvom stepenu EU će suspendovati pregovore o viznoj liberalizaciji s Rusijom, a članice Unije neće učestvovati na samitu G8 u Sočiju.
Van Rompej je zatražio od ruskih oružanih snaga da se smesta povuku iz Ukrajine, a najavljeni referendum o nezavisnosti Krima nazvao je "nelegalnim".
Drugi stepen sankcija EU prema Rusiji mogao bi obuhvatiti zabranu putovanja i zamrzavanje ruske imovine, upozorio je Van Rompej, pozvavši Moskvu da se vrati za pregovarački sto s ukrajinskim vlastima.
Kao treći korak, ukoliko Rusija nastavi sa koracima koje vode ka eskalaciji i destabilizaciji Ukrajine, predsednik Saveta je naveo "široke ekonomske mere sa dugoročnim posledicama po odnose EU u njenih članica sa Rusijom", ali nije želeo da otkrije detalje o prirodi tih mera.
On je ukazao da je radnim gupama u EU već naloženo da počnu da pripremaju navedene mere, kako bi one što pre mogle biti primenjene.
Van Rompej je ukrajinsku krizu okarakterisao ''možda najvećom pretnjom na našem kontinentu, još od ratova na Balkanu'' devedesetih godina prošlog veka.
U zajedničkom saopštenju koje je Van Rompej pročitao navodi se da, EU od Moskve traži da povuče trupe u baze i pristupi dijalogu sa Kijevom u okviru kontakt grupe u koju je EU spremna da se uključi.
"Snažno osuđujemo ničim izazvano kršenje ukrajinskog suvereniteta i teritorijalnog integriteta od strane Ruske federacije i pozivamo Rusku Federaciju da hitno povuče oružane snage u stalne baze u skladu sa relevantnim sporazumima", navedeno je u saopštenju.
"Ukoliko Rusija ne preduzme poruke u ovom pravcu, suočiće se sa ozbiljnim posledicama po bilateralne odnose sa EU", upozorio je Van Rompej.
On je rekao da je možda iznenađenje što su vođe EU usvojile neke odluke i zapretile dodatnim sankcijama Rusiji, ali je to, kako je objasnio, posledica i odluke krimskog parlamenta da proglasi prisajedinjenje Rusiji.
"Mi imamo važne odnose s Ukrajinom i Rusijom i spremni smo da s njima krenemo u šire multilateralne inicijative", dodao je predsednik Evropskog saveta.
Predsednik Saveta je naglasio da je ponuda Ukrajini da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju još na stolu i nagovestio da bi ona uskoro mogla biti dopunjena statusom kandidata.
"Pripreme za politička poglavlja su u toku", rekao je on.
Predsednik Evropske komisije Žose Manuel Barozo rekao je da je usvojen 11 milijardi evra težak paket ekonomske pomoći Ukrajini, naglasivšsi da je to dokaz da EU stoji iz Ukrajine ne samo na delu, nego i na rečima. Izražena je spremnost da sa Ukrajinom potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Sem toga, najavili su i intenziviranje pregovora o viznoj liberalizaciji I uključivanje Ukrajine u treći energetski paket kako bi se smanjila energetska zavisnost od Rusije.
Britanski premijer Dejvid Kameron rekao je, nakon sastanka u Briselu, da poslovi sa Rusijom ne mogu da se nastave u dosadašnjem obliku.
Odluka o zamrzavanju imovine i zabrani putovanja mogla bi da bude doneta veoma brzo ukoliko ne dođe do napretka u dijalogu, dodao je on.
Predsednik britanske vlade ocenio je da se "trenutno suočavamo sa najozbiljnijom krizom u Evropi u ovom veku".
