Predsednik tatarske skupštine na Krimu Refat Čubarov zalaže se za bojkot referenduma 16. marta.
"Rezultat referenduma o sudbini Krima je već odredila Moskva", rekao je Čubarov u krimskoj prestonici Simpferopolju u intervjuu za britansku agenciju Rojters.
"Radi se o nameštenom referendumu, pokušaju da se obezbedi pokriće za agresiju", rekao je Čubarov i dodao da će glasanje značiti izdaju ukrajinske države čija je privremena vlada rekla da lokalni lideri nemaju pravo da organizuju referendum.
"Ukoliko se sve odigra po planu zacrtanom u Moskvi, to će značiti da je ceo svet nemoćan pred nepravdom i silom. Mi nemamo ni oružje niti snagu da sami zaustavimo tu nepravdu", rekao je Čubarov.
Tatari su se svrstali uz protivnike opozvanog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, odnosno sadašnju prelaznu vladu u Kijevu, navodi britanska agencija.
Formiranjem bivšeg SSSR-a 1922. godine Krim je bio autonomna republika u sastavu Ruske socijalističke federativne republike RSFSR, a 19. februara 1954. je Krimska oblast na inicijativu generalnog sekretara Komunističke partije Nikite Hruščova predata Ukrajinskoj Sovjetskoj Socijalističkoj Republici.
Približno 200.000 krimskih Tatara je, na osnovu odluke Državnog komiteta za odbranu SSSR-a iz 1944. godine po ukazu Josifa Visarionoviča Staljina, bilo deportovano pod optužbom za izdaju u zemlje Srednje Azije, pretežno u Uzbekistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Kirgistan.
Istim ukazom sa Krima su deportovani i mnogobrojni Jermeni, Bugari i Grci.
Povratak Tatara na poluostrvo započeo je 1989. godine.
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).
