"Moramo da priznamo da je naš život sada prilično nalik...ratu", rekao je šef ukrajinske diplomatije pre sastanka sa svojim kolegama iz Belgije, Holandije i Luksemburga, preneo je AP.
"Moramo da se suočimo sa agresijom koju ne razumemo", kazao je Deščicija i dodao da Ukrajina računa na pomoć Zapada.
Ministarstvo spoljnih poslova Rusije je ranije danas izrazilo zabrinutost zbog " bezakonja koje trenutno caruje u istočnim oblastima Ukrajine kao posledica dejstva boraca takozvanog desnog sektora uz znanje novih vlasti".
Deščicja je u intervjuu za agenciju Intefaks rekao da bi Ukrajina mogla da podnese tužbu pred međunarodnim sudovima zbog ruskih akcija na Krimu, koji sada kontrolišu ruske snage.
On je takođe najavio da bi Ukrajina i Evropska unija bi mogle da potpišu politički deo Sporazuma o pridruživanju 21. marta.
Istovremeno, u Njujorku je danas iza zatvorenih vrata počela nova sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija posvećena krizi u Ukrajini, koja je sazvana na zahtev Ukrajine.
Ovo je peti sastanak Saveta bezbednosti UN u poslednjih 10 dana na kojem se razmatra situacija u Ukrajini, a dosad nijednom se nije okončala sa konkretnim odlukama ili akcijom.
Britanski ambasador u UN Mark Lajl Grant je izjavio da je cilj najnovijeg sastanka da se Ukrajini "pruži šansa da iznese zabrinutosti" u vezi sa najavljenim "nelegalnim referendumom" na Krimu, 16. marta.
Francuski ambasador u UN Žerar Aro je rekao da Savet bezbednosti mora da "pošalje poruku Rusiji da ne pređe prag, da ne pređe granicu, posle čega bi postalo veoma, veoma ozbiljno".
"To će biti poruka - nema referenduma, morate poštovati ukrajinski ustav i voditi pregovore' između Moske i Kijeva, istakao je Aro.
Vrhovni sovjet (skupština) Krima doneo je pre četiri dana načelnu odluku o stupanju te autonomne republike kao subjekta federacije u sastav Ruske Federacije.
Krimski parlament 27. februara raspustio je prethodnu vladu i izabrao Sergeja Aksjonova za premijera umesto Anatolija Mogiljova.
I Kijev i Zapad smatraju referendum na Krimu nezakonitim.
Savet bezbednosti do sada nije usvojio zajednički stav o krizi u Ukrajini, a Moskva, koja je stalna članica tog tela, može da upotrebi pravo veta kojim raspolaže i da blokira bilo koju odluku Saveta bezbednosti UN, podsetila je agencija AFP.
Prema statističkim podacima iz decembra, Krim ima 1.958.000 stanovnika, među kojima najviše Rusa (58,5 odsto), Ukrajinaca (24,3 odsto) i krimskih Tatara (12,1 odsto).