Predsednik prelazne ukrajinske vlade Arsenij Jacenjuk, optužio je danas Rusiju za sprovođenje vojne agresije, rekavši da za nju nema nikakvog razloga niti osnova i ocenio je kao neprihvatljivu.
Jacenjuk je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija rekao i da je uveren da Rusija ne želi rat i i pozvao Moskvu da uzme u obzir volju naroda i vrati se dijalogu s Ukrajinom.
"Ako bismo počeli prave pregovore s Rusijom, verujem da bismo mogli da postanemo bliski partneri", ocenio je Jacenjuk.
On je dodao i da je Ukrajina 1994. odustala od svog, trećeg u svetu, nuklearnog arsenala, u zamenu za svoju nezavisnost i teritorijalni integritet, preneo je AP.
Jacenjuk je, kako je preneo AFP, rekao i da je neširenje nuklearnog oružja u opasnosti ukoliko njegova zemlja i Rusija ne uspeju da reše krizu.
Jacenjuk je upozorio da, ukloliko rusija ne pristane na realni dijalog, ta kriza može potkopati globalnu bezbednosti i neširenje nuklearnog oružja.
"Posle ovakvih akcija biće vrlo teško ubediti ikoga na svetu da ne treba imati nuklearno oružje", rekao je on.
Jedna osoba je danas poginula, a 16 povređeno u sukobima proruskih i proukrajinskih pristalica tokom održavanja istovremenih mitinga u Donjecku, na istoku Ukrajine. Pozivajući se na zdravstvene službe, agencija AFP je prenela da je žrtva 22-godišnji mladić koji je izboden na smrt i da je u pitanju učesnik mitinga na kom su se okupile pristalice Kijeva. Sukobi su izbili kada su proruski demonstranti probili policijski kordon koji je okružio učesnike mitinga koji se zalažu za integritet Ukrajine. Kako je prenela Raša tudej, tokom sukoba korišćene su i dimne bombe. A
Američka ambasadorka u Ujedinjenim nacijama Samanta Pauer izjavila je danas da se na Krimu nalazi više od 20.000 ruskih vojnika, pre referenduma u nedelju na kome birači te autonomne republike u Ukrajini odlučuju o ujedinjenju sa Rusijom.
Pauer je u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija rekla da SAD i druge države "pozivaju na suspendovanje referenduma, koji ne može da bude smatran legitimnim, posebno u svetlu strane vojne intervencije".
Američka ambasadorka je poručila da "ruske snage moraju da se vrate u svoje baze", preneo je AP.
SAD predlažu rezoluciju Saveta bezbednosti o krizi na Krimu, kazala je Pauer i dodala da "Rusija mora da želi diplomatsko rešenje".
Britanski ambasador u UN Mark Lajal Grant je rekao da "slobodan i pošten referendum nikako ne može biti održan tamo gde birači glasaju na nišanu oružja".
Ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin poručio je da Rusija ne želi rat oko krize u Ukrajini.
"Rusija ne želi rat, niti to žele Rusi", rekao je Čurkin na vanrednoj sednici Saveta bezbednosti UN posvećenoj krizi u Ukrajini, nakon obraćanja premijera prelazne vlade Ukrajine Arsenija Jacenjuka.
Čurkin je kritikovao procenu zapadnih sila o krizi u Ukrajini i situaciji na Krimu i ponovio poziciju Moskve da je ukrajinski predsednik Viktor Janukovič neustavno svrgnut s vlasti, preneo je AFP.
U osvrtu na izjave drugih ambasadora, Čurkin je rekao da oni slikaju "idiličnu situaciju", dodavši ironično: "Da nije bilo zle Rusije svi u Ukrajini bi živeli dugo i srećno."
Čurkin je stao u odbranu referenduma na Krimu, rekavši da proističe iz pravnog vakuma u toj autonomnoj republici, koji je nastao kao rezultat "neustavnog zbacivanja vlade u Kijevu" prošlog meseca.
Ovo je šesta sednica Saveta bezbednosti UN posvećena situaciji u Ukrajini u poslednjih 12 dana, ali nijedna nije okončana konkretnim dogovorom ili akcijom.
Neimenovani diplomata pri UN je ranije danas izjavio da se u Savetu bezbednosti UN razmatra moguća rezolucija, kojom bi bili potvrđeni ukrajinski suverenitet i teritorijalni integritet, a odnosila bi se i na referendum o prisajedinjenju Krima Rusiji, zakazan za 16. mart.
Cilj rezolucije je, kako je rekao, "da pokaže oštro protivljenje najmoćnijeg tela UN preuzimanju proruskog Krima od strane Rusije", iako je izvesno da će sama Rusija, koja je stalna članica Saveta bezbednosti, uložiti veto na bilo kakvu sličnu rezoluciju, prenosi AP.
Vrhovna rada Ukrajine obratila se danas Ujedinjenim nacijama sa pozivom da reaguju na "faktički neizazvani akt agresije Rusije protiv Ukrajine i njenog pokušaja da anektira deo suverene države", javile su agencije.
"Uprkos uzdržanosti i umerenosti organa državne vlasti Ukrajine i njenih oružanih snaga, situacija na teritoriji Autonomne Republike Krim nastavlja naglo da se pogoršava zbog aktivnosti Oružanih snaga i Crnomorske flote Rusije, bez obzira na sve pokušaje da se mirno reši konflikt", navela je ukrajinska skupština u rezoluciji za koju je glasalo 250 poslanika, prenela je agencija Ukrinform.
Skupština Krima usvojila je 11. marta Deklaraciju o nezavisnosti Krima, uključujući Sevastopolj, grad sa specijalnim statusom, u skladu sa kojom će u slučaju da na referendumu 16. marta većina stanovnika glasa za ulazak u sastav Rusije, Krim biti proglašen nezavisnom i suverenom državom.
Krim će se u slučaju takvog rezultata glasanja obratiti Rusiji sa predlogom o prijemu u sastav Ruske Federacije na osnovu međunarodnog ugovora, kao novi subjekt federacije.
Putin: Rusija nije izazvala krizu na Krimu
Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je danas da Rusija nije izazvala krizu na Krimu, javio je AP. Obraćajući se zvanicnicima Paraolimpijske asocijacije u Sočiju, predsednik Rusije je rekao da "Rusija nije inicirala, niti je izazvala teške okolnosti sa kojima ste svi upoznati", misleći na krizu u Ukrajini. On se zahvalio zvaničnicima Paraolimpijske asocijacije što su "ostali van politike".
Ukrajinska agencija prenela je da je Rada u Kijevu, takođe usvojila rezoluciju kojom je potvrdila kurs Ukrajine ka integraciji u Evropsku uniju.
Rezolucijom se vršiocu dužnosti šefa države i predsedniku Rade Aleksandru Turčinovu preporučuje da pozove EU da "neodložno primeni sve postojeće poluge uticaja prema Rusiji u vezi sa njenim aktivnostima usmerenim protiv mira, suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Ukrajine".
Takođe se preporučuje da premijer Arsenij Jacenjuk dobije ovlašćenja da što je pre moguće zaključi u ime Ukrajine Sporazum o pridruživanju sa Unijom.
Ruske avio-kompanije zaobilaze vazdušni prostor Ukrajine
Ruske avio-kompanije "Aeroflot" i "S7" promenile su maršrute svojih letova na južnim pravcima i mimoilaze vazdušni prostor Ukrajine, javio je Itar-Tas s.
"Avio-kompanije imaju pravo za svoje letove da biraju bilo koje maršrute (...) U datom slučaju kompanija je donela odluku o promeni maršruta zaobilazeći kontinentalni deo Ukrajine radi osiguranja njihove bezbednosti zbog situacije u Ukrajini", rekao je predstavnik Aeroflota.
Prema podacima servisa "Flajt radar24" (Flight Radar24), koji omogućava praćenje pozicija aviona u vazduhu, dva leta kompanije - SU 2441 Antalija-Moskva i SU 2137 Istanbul-Moskva lete po produženoj maršruti zaobilazeći teritoriju Ukrajine, kao i let SU 1821 na liniji Simferopolj-Moskva.
Predstavnik Aeroflota rekao je da ovakva izmena povećava trajanje leta približno za 30 minuta, navodi Itar-Tas s.
Zaobilaze Ukrajinu i letovi vazduhoplovne kompanije S7 za Anapu kod Sočija i za Simferopolj na Krimu.
Predstavnici te kompanije uzdržali su se od detaljnijih komentara, navodi ruska agencija.
Linije drugih avio-kompanija za sada idu uobičajenom maršrutom, između ostalog "VIM-Avia" od Moskve do najjužnijeg izraelskog grada Ejlata letela je nad teritorijom Ukrajine, kao i "Jamal" sa letom iz Antalije za Moskvu.
"Glas Rusije" prenosi da su izmenjenim trasama leteli i avioni "Transaera", "Nordvinda" (NordWind) i neki strani prevoznici, uključujući "Turkiš erlajnz" (Turkish Airlines).
Pozivajući se na izvore, ruski radio navodi da prevoznici prate preporuke ruskih vlasti zaduženih za vazdušni saobraćaj.
