Prema preliminarnim rezultatima na osnovu 50 odsto obrađenih glasova na referendumu na Krimu čak 95,5 odsto građana glasalo je za prisajedinjenje Rusiji.
Predsednik komisije Vrhovnog saveta Krima Mihail Mališev rekao je da je 3,5 odsto glasalo protiv, dok je preostalih jedan odsto glasova nevažeće, prenela je agencija Itar tas s.
Mališev je naglasio da u računicu nisu ušli glasovi iz Sevastopolja, a prema ranijim saopštenjima referendum je propraćen visokom izlaznošću koja je premašila 81 odsto.
Na referendumu građani su odgovarali na dva pitanja - "Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?" i "Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?
Prema rečima međunarodnih posmatrača na čijem je čelu Mateuš Piskorski iz Poljske, referendum je protekao u skladu sa međunarodnim standardima, prenela je agencija Itar - tass.
Premijer Krima Sergej Aksjonov rekao je da će današnji referendum o pridruživanju Rusiji ući u istoriju.
On je po objavljivanju rezultata izjavio da će Krim sutra zvanično zatražiti pripajanje Rusiji.
"Danas smo doneli veoma važnu odluku koja će ući u istoriju", objavio je Aksjonov na svom Twitter nalogu, preneo je AFP.
Vicepremijer Krima Rustam Temirgalijev rekao je da rezultatiati ankete predstavljaju pobedu naroda Krima.
"Devedeset tri procenta glasalo je za pripajanje Rusiji, a sedam za Ukrajinu. To je pobeda. Ura!", rekao je Temirgalijev.
Predsednik ruske Dume Sergej Nariškin ocenio je da referendum na Krimu predstavlja istorijski događaj za Rusiju.
Nariškin je u izjavi za Prvi kanal ruske televizije pozvao da se sačekaju konačni rezultati referenduma, ali je istovremeno primetio da je Rusija proteklih godina "samo gubila ljude", a da sada "dobija" sunarodnike.
Na referendumu je zabeležen veoma visok odziv birača, viši od 80 odsto, a na referendumu građani su odgovarali na dva pitanja - "Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?" i "Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?".
U Simferopolju je odmah po zatvaranju birališta počelo okupljanje građana sa ruskim zastavama na glavnom trgu, a prema poslednjim informacijama tamo je prisutno oko 15.000 građana koji proslavljaju referndumski rezultat.
Međunarodni posmatrači koji nadgledaju referendum o statusu Krima zasad nisu uočili nikakve neregularnosti, ističe Mateuš Piskorski, šef posmatračke misije OEBS
Piskorski ističe da se registruje velika izlaznost i da su "krimski Tatari veoma aktivni učesnici referenduma", prenosi Itar-Tas.
I posmatrač iz Španije, poslanik katalonskog parlamenta Enrike Raveljo, ističe veliku izlaznost i podvlači kako se "referendum odvija slobodno, bez ikakvih pritisaka".
Raveljo je takodje primetio kako na Krimu postoji "mnogo veća sloboda" nego u njegovoj Kataloniji. On podseća da Kataonija namerava da sličan referendum održi u novembru, što podržava 80 odsto katalonskog stanovništva, ali da vlada Španije upozorava da neće dozvoliti održavanje tog referenduma. "Možda Katalonci neće moći da glasaju tako slobodno kao vi danas", ističe Raveljo.
Šef posmatračke misije Piskorski naglašava da se referendum odvija mirno i da njegov tim nije uočio nijedno kršenje izbornih propisa.
Predsednik Komisije krimske skupštine za pripremu referendum Mihail Mališev saopštio je da je zabeležana visoka izlaznost birača na referendum o sudbini Krima.
"Ljudi masovno dolaze na biračka mesta od ranog jutra, to se nije dešavalo od vremena Sovjetskog Saveza", rekao je Mališev, prenosi Itar-Tass.
Agencija izveštava da je medju prvima glasao predsednika vlade Autonomne Republike Krim Sergej Aksjonov, koji je ocenio da će se glasanje završiti dobro.
"Samo napred! Sve treba da se dobro završi, nema sumnje", rekao je on, nazivajući referendum istorijskimm momentom koji prati izuzetno raspoloženje medju žiteljima.
Pritom je izrazio uverenje da poslediće referendum neće izazvati nikakvu krizu i da će sve biti "mirno i dobro".
Bezbednosne mere na dan referenduma u Sevastopolju podignute su na najviši nivo, a policija i hitne službe stavljene su u stanje pripravnosti.
Lider ukrajinskog nacionalističkog pokreta Dmitrij Jaroš zapretio je da će dići u vazduh gasovod kojim se ruski gas transportuje u Evropu kako bi Rusiju lišio izvora finansiranja. Jaroš je ovu pretnju izneo u okviru "obraćanja ukrajinskoj vladi i svojim sunarodnicima", u kome optužuje Moskvu da planira da prisvoji Ukrajinu, preneo je "Glas Rusije".
Ulicama patroliraju snage gradske samo odbrane, a za večeras se spremaju koncerti i svečanosti povodom objavljivanja rezultata.
Saobraćaj za putnička vozila je obustavljen u periodu od pet časova ujutru na dan glasanja, a važiće i narednog dana.
Zvanični rezultati referenduma će biti saopšteni na zasedanju gradske skupšine za nekoliko dana, rekao je predsednik krimskog izbornog komiteta Valeri Medvedev.
Rusija je ranije najavila da će uvažiti mišljenje stanovništva Krima a ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da odluka o njegovom održavanju "u potpunosti odgovara normama međunarodnog prava", dok vlasti u Kijevu i zemlje Zapada referendum smatraju nelegalnim.
Krimska skupština je 6. marta donela načelnu odluku o pristupanju Rusiji s pravom subjekta federacije, a na referendumu građani odgovaraju na dva pitanja - "Da li ste za ujednjenje Krima i Rusije s pravom subjekta Ruske Federacije?" i "Da li ste za obnavljanje Ustava Republike Krim iz 1992. godine i status Krima kao dela Ukrajine?".
Na referendumu mogu da učestvuju punoletni građani Ukrajine registrovani na Krimu, kao i u gradu sa posebnim statusom, Sevastopolju, u kom se nalazi ruska Crnomorska flota.
Ukoliko birači odluče za ujedinjenje sa Rusijom, Krim će se obratiti Rusiji sa predlogom o prijemu na osnovu odgovarajućeg međudržavnog dogovora u sastav Ruske Federacije, dok Sevastopolj ima nameru da bude odvojeni subjekt, poput Sankt-Peterburga ili Moskve.
RUSIJA I UKRAJINA DOGOVORILE PRIMIRJE DO 21.MARTA
Zvaničnici Ministarstava odbrane Ukrajine i Rusije su danas dogovorili da će na Krimu do 21. marta na snazi biti primirje, izjavio je danas vršilac dužnosti ukrajinskog ministra odbrane Igor Tenjuh.
On je na marginama sedice ukrajinske vlade rekao da su taj dogovor postigli komandant ukrajinske Ratne mornarice Sergej Gajduk i ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, preneo je Rojters.
"Rusija do 21. marta tako neće preduzimati nikakve akcije protiv naših vojnih jedinica na Krimu. Naše vojne jedinice zbog toga nastavljaju sa dopunjavanjem zaliha", izjavio je Tenjuh.
