List podseća da su kosovski Albanci 17. februara 2008. godine u parlamentu proglasili nezavisnost Kosova, "južne pokrajine jedne države - Srbije - koju su kao suverenu priznale Ujedinjene nacije".

Jednostrano proglašenje kosovske nezavisnosti priznale su neke države članice Evropske unije, dok su je druge odbacile, kao što su Španija, Slovačka, Grčka, Rumunija i Kipar, što je i danas slučaj, podseća se u tekstu.

Tada su svetski novinari nizali reportaže sa Kosova, o stanovnicima koji "liju suze radosnice u kolektivnom slavlju posle proglašenja nezavisnosti, o ozarenim licima ljudi kojima je laknulo, o slobodi na delu", piše "Figaro".

A ko se tada setio da intervjuiše nekoliko hiljada Srba koji od 1999. godine žive povučeno u selima okruženim bodljikavom žicom i oklopnim vozilima KFOR-a, pita se autor teksta i zaključuje: "Niko ili skoro niko".

"Ko je dao reč monasima i monahinjama u lokalnim pravoslavnim crkvama i manastirima koje još nisu napali ili spalili albanski ekstremisti koji sanjaju o etničkom i verskom čišćenju - niko ili skoro niko. Ko se interesuje za to (srpsko) manjinsko stanovništvo na Kosovu - niko ili skoro niko", navodi pariski list.

Šest godina kasnije, južna pokrajina Ukrajine, Krim, proglašava na referendumu svoju želju da se odvoji od države matice, kao onda Kosovo od Srbije, konstatuje autor teksta i pita se da li će zapadni zvaničnici pozdraviti "taj simpatični demokratski potez koji je odobrilo 96,6 odsto birača".

"Da li će na televizijskim kanalima biti prikazivane iste one slike izliva radosti u Sevastoplju i Simferopolju kao nekada u Prištini i Prizrenu? Ne baš", zaključuje list.

Ovoga puta, evropski zvaničnici tvrde da je pravo krimskog naroda na samoopredeljenje "nezakonito" i da ne može da se poistoveti sa pravom Kosovara, kao ni sa pravom Slovenaca i Hrvata 1991. godine, Bošnjaka 1992. i Šveđana, verovatno, u septembru ove godine, navodi "Figaro".

Neki komentatori sada govore o principu nepovredivosti granica nasleđenom iz 1945. godine, koji nikada nije spominjan 2008. godine, primećuje francuski dnevnik i zaključuje da tako funkcioniše sećanje zapadnih medija - kao vožnja po sistemu "par-nepar".