Kao navode Vedomosti, rukovodstvo Pridnjestrovlja je očigledno inspirisano akcijama Simferopolja da se ujedini sa Rusijom i apelovalo je na državnu Dumu da proširi osnov ruskog usvajanja novih teritorija.
Pridnjestrovlje je 50 godina bilo u sastavu Moldavije, a po raspadu SSSR ta oblast se otcepila. Uz rusku podršku, Pridnjestrovlje je 1992. godine proglasilo nezavisnost, što međunarodna zajednica ne priznaje.
Na referendumu 2007, 97 odsto građana se izjasnilo za ujedinjenje sa Rusijom koja finansijski podržava Pridnjestrovlje.
Ekspert za međunarodno pravo Vitomir Popović smatra da će se situacija na Krimu okončati tako što će ovo poluostrvo dobiti nezavisnost, nakon čega će se prisajediniti Rusiji, ali da će istim putem krenuti i rusko stanovništvo u Donjecku i Harkovu.
Popović je izjavio Srni da će sada Rusija preuzeti faktičku vlast sa svojim institucijama na tom području i da će krenuti sa ekonomskim oporavkom Krima.
On smatra da situaciju u vezi sa ovom oblasti treba posmatrati kao i "slučaj Kosova". "Ako Kosovo kao legitimni deo teritorije Srbije mogu da priznaju SAD i neke druge zemlje, onda je sasvim logično da i Krim postupi na isti način", navodi Popović.
Prema njegovim rečima, pravo Krima da se opredeli na referendumu pripada mu prema Međunarodnom paktu UN o ekonomskim socijalnim i kulturnim pravima iz 1966. godine.
Popović smatra da će Kina biti uzdržana, a da Rusija uvek može staviti veto u Savjetu bezbednosti UN.
"Mora se imati u vidu da je Rusija sada sila i da neće, i po cenu nuklearnog rata, dozvoliti da im Amerikanci vode politiku pred samom Moskvom, a još manje da to čine Nemci", smatra Popović.
On ocenjuje da će Rusija, ukoliko se ne izvrši demilitarizacija Ukrajine, deo zemlje istočno od reke Dnjepra, de fakto, pripojiti.
Vojno–politički analitičar Gostimir Popović smatra da će zapadne zemlje sada "podgrejavati" sukob ukoliko procene da mogu nešto da urade na silu, ali da će žrtve biti Ukrajinci.
"Oni koji su napravili nerede u Ukrajini pokušaće da odluku ruskog naroda na Krimu opovrgavaju i da se igraju sankcija. U krajnjoj liniji, ako procene da im za 300 kilometara prilaska NATO saveza Rusiji treba nekoliko stotina hiljada mrtvih u Ukrajini - oni su na to spremni", tvrdi Popović za Srnu.
On smatra da zapadne zemlje ne mogu u sukob uvući ukrajinske oružane snage, jer u njima ima mnogo Rusa, ali da vrlo brzo mogu da naprave paraoružani sistem koji bi mogao da napravi nerede.
Politički analitičar Miloš Šolaja smatra da UN neće moći da reaguju nikakvom rezolucijom na sporazum o prisajedinjenju Krima Rusiji, a EU neće uvesti oštrije sankcije zvaničnoj Moskvi.
On ocenjuje da se nacrt sporazuma o pripajanju Krima, koji je odobrio ruski predsednik Vladimir Putin, mogao očekivati, jer u toj oblasti ne bi ni bilo referenduma bez ruske podrške.
"Kada je reč o EU, verovatno ima prostora da ona u drugom koraku proširi crne liste ili zamrzne neke banke, ali Rusija je u svakom slučaju veliko tržište i veliki izvor sirovina da bi se jedan tako moćan ekonomski ekonomski pogon kao što je EU toga lako odrekao", smatra Šolaja.
On ocenjuje da EU ima veliki interes u Ukrajini, ali da joj situacija u vezi sa Krimom apsolutno ne odgovora. "Ne samo Krim, nego i cela Ukrajina su toliko važni Rusiju da je ovo bio potpuno očekivan potez", kaže Šolaja.
On veruje da će situacija sa Krimom biti još jedan "zamrznuti" konflikt na evropskoj mapi koji će trajati dugo, a za sada je apsolutno neizvesno kada, kako i da li će biti završen.