On je izjavio da SAD shvataju svoje obaveze u okviru NATO pakta da pomognu odbrani država članica "veoma, veoma ozbiljno".
Bajdenova izjava je usledila dan nakon što su predsednik Rusije Vladimir Putin i krimski lideri potpisali sporazum kojim se poluostrvo Krim i Sevastopolj, grad sa posebnim statusom, odmah primaju u sastav Ruske Federacije.
Rojters navodi u izveštaju iz Vilnjusa da je Bajden pružio uveravanja liderima Litvanije i Letonije da će SAD braniti svaku članicu NATO od agresije.
"Odlučno smo uz naše baltičke saveznike u podršci ukrajinskom narodu i protiv ruske agresije", rekao je potredsednik SAD, dodajući da će se "sve dok Rusija nastavi da se kreće mračnom stazom, suočavati sa sve većom političkom i ekonomskom izolacijom".
Itar-Tass navodi Bajdenove reči da se Vašington "veoma ozbiljno" odnosi prema svojim obavezama savezništva u Alijansi.
"Upravo iz tog razloga nedavno smo pojačali udeo SAD u patroliranju vazdušnim prostorom Litvanije, Letonije i Estonije", rekao je on, izražavajući nadu da će se jačanju prisustva u baltičkim zemljama priključiti i druge članice NATO-a.
"Takođe ćemo povući dodatne poteze za jačanje naše vojne saradnje, uključujući veliki kontingent SAD, koji dežura (u zemljama Baltika) na rotirajućoj osnovi, i vojne vežbe", rekao je Bajden.
Potpredsednik SAD razgovarao je u Vilnjusu sa predsednicima Litvanije i Letonije, Dalijom Gribauskajte i Andrisom Berzinšom, a u utorak se sreo u Varšavi sa estonskim predsednikom Tomasom Hendrikom Ilvesom.
Gribauskajteova je, kako navodi Rojters, rekla da se "uočava pokušaj u upotrebu brutalne sile da se prekrajaju granice evropskih država i uništi posleratna arhitektura Evrope".
Ilves je, kako prenosi ruska agencija RIA Novosti, rekao da je neophodno pojačati prisustvo SAD i NATO u baltičkom regionu, i ukazao kao na primer solidarnosti i jačanja kolektivne bezbednosti nedavnu odluku NATO-a da uputi šest američkih lovaca F-15C, kao i dva aviona-tankera KC-135, radi jačanja misije za zaštitu vazdušnog prostora nad zemljama Baltika.