Pacifička komanda SAD je poslala lokator akustičnih signala crne kutije i robotsko podvodno vozilo bez ljudske posade "blufin-21" u Pert.
Malezijski putnički avion, koji je leteo iz Kuala Lumpura za Peking, sa 239 putnika i članova posade, nestao je 8. marta, prenosi AFP.
Američki vojni zvaničnici upozoravaju, inače, da uočeni ostaci ne znače da je pronađena precizna lokacija srušenog aviona Boing 777.
Poslati lokatorski sistem je u stanju da uhvati akustične signale crnih kutija sa potonulih brodova ili aviona ukoliko se nalaze na dubini od najviše 6.000 metara.
Stručnjaci upozoravaju da, pošto je prošlo 17 dana od nesreće, polako ističe vreme da se pronalaženjem crne kutije eventualno reši misterija kako je i zašto stradao malezijski avion.
Propisima je predviđeno da crne kutije moraju da emituju akustički signal najmanje 30 dana posle nesreće, a stručnjaci napominju da bi signal mogao da potraje i dve nedelje preko tog roka u zavisnosti od jačine baterije u crnoj kutiji u momentu nesreće.
Stručnjaci su najskloniji da veruju da se iza nesreće malezijskog aviona krije "samoubilačka misija" nekoga u letilici, koji je do detalja znao šta treba da radi da bi došlo do ovakvog ishoda, ali se napominje da još ništa ne ukazuje na motiv, prenosi britanski Telegraf .
Izvor ovog lista ističe da stručnjaci smatraju da je mogućnost kvara uređaja u avionu ili požara kao uzroka malo verovatna, budući da je on posle gubitka kontakta još satima leteo i da je njime za to vreme upravljano na vrlo racionalan način.
Pominju se tri moguća scenarija - otmica, sabotaža nekog od pilota i iznenadni kvar koji je primorao pilote da uključe automatskog pilota do kraja leta. Za sada ništa ne govori u prilog nijedne od ponuđenih hipoteza.
Stručnjak aeronautike Kris Jets ocenio je da je malo verovatno da se jednog dana sazna istina.
"Još ne znamo u kakvom su psihičkom stanju bili pilot i kopilot. Ne znamo ni da li je neko ušao u pilotsku kabinu i preuzeo kontrolu nad avionom", rekao je Jets.
Stručnjak Entoni Brikhaus je rekao da crne kutije mogu da budu još dve nedelje funkcionalne.
"Ukoliko se one ne pronađu, verovatno nikada nećemo saznati šta se zapravo dogodilo", dodao je Brikhaus.
"NE TRAŽIMO IGLU U PLASTU SENA, JOŠ NE ZNAMO GDE JE SENO"
Džef Del, stručnjak za Univerziteta u Kvinslendu kaže da ako se crne kutije pronađu, to će biti najteža potraga koja je uspešno izvedena.
"Mi ne tražimo iglu u plastu sena, već pokušavamo da utvrdimo gde se to seno nalazi", rekao je on i dodao da je zbog toga neophodno pronaći makar jedan delić aviona koji bi onda omogućio okeanografima da pronađu mesto gde su ostaci što bi u kombinaciji sa podacima o kursu aviona moglo da dovede do lociranja mesta gde se avion srušion.
"Ako imate ideju o putanji aviona na osnovu satelitskih podataka, onda na osnovu najboljih pretpostavki, treba da locirate mesto gde bi delovi aviona izronili iz vode imajući u vidu smer struje i vetra", kaže Del.
"I tamo gde se te dve putanje seku to bi mogla da bude vaša početna tačka, ali može biti mnogo, mnogo odstupanja, procena i tolerancije u obe ove staze, tako da ta tačka može biti nekoliko stotina kilometara daleko od pretpostavljene", dodaje on.
