On je dodao da EU podržava težnju naroda Ukrajine ka boljem životu.

Van Rompej je istakao da je prvi prioritet smanjenje tenzija, i u tom smislu je kao pozitivne korake naveo rusku podršku za posmatračku misiju OEBS u Ukrajini, kao i sastanak šefova diplomatije Rusije i Ukrajine pre dva dana u Hagu, na Svetskom samitu o nuklearnoj bezbednosti.

On je istovremeno upozorio da su Evropljani i Amerikanci spremni da intenziviraju sankcije odgovornim pojedincima i entitetima, ukoliko se nastavi eskalacija ukrajinske krize.

"Sankcije su krajnje sredstvo. Cilj je rešenje do kojeg će se doći pregovorima, uz poštovanje ukrajinskog suvereniteta i međunarodnog prava", istakao je Van Rompej.

Predsednik Evropskog saveta dodao je da je na današnjem samitu EU i SAD bilo reči i o Iranu, kao i o pokušajima da se okonča "užasni" trogodišnji rat u Siriji.

Rekao je da su lideri EU i SAD razgovarali i o ekonomiji, s akcentom na postepen oporavak Evrope. Naveo je da bi rast evropske ekonomije iduće godine trebalo da bude dva odsto.

"Sada je fokus na jačanju osnovnih ekonomskih principa i otvaranju više radnih mesta. Prošle nedelje smo stavili tačku na formiranje Bankarske unije - kamena temeljca jače evrozone", istakao je Van Rompej.

Rekao je da je na današnjem samitu bilo reči i o energetskoj bezbednosti i šta može da se ucini da Evropa smanji zavisnost od prirodnog gasa iz Rusije, najavivši da će uskoro o tome raspravljati ministri energetike sedam najrazvijenijih zemalja sveta (G-7).

Van Rompej je zaključio da je jačanje ekonomskih veza Evrope i SAD "moćan politički znak" i način da se svetu pokaže da su evropska i američka ekonomija zasnovane na pravilima.

EU i SAD ukazali su danas da se osnovni principi međunarodnog prava i bezbednosti u 21. veku dovode u pitanje danas u Ukrajini i "oštro osudili" rusko pripajanje Krima, piše u zajedničkom saopštenju sa samita.

Na samitu su delegacije predvodili američki predsednik Barak Obama i predsednici Evropskog saveta i Evropske komisije, Herman Van Rompej i Žoze Manuel Barozo.

Helmut Šmit razume Putina

Bivši nemački kancelar Helmut Šmit (95) izjavio je danas da može da razume zašto je Rusija pripojila Krim uputivši kritike na račun Zapada, ali i pohvale kancelarki Angeli Merkel.

Delovanje ruskog predsednika na Krimu za njega je "potpuno razumljivo", rekao je Šmit nedeljniku "Cajt" čiji je on izdavač.

S druge strane, ponašanje Zapada po pitanju Krima naišlo je na oštru kritiku bivšeg kancelara koji je naveo da su sankcije prema Rusiji "glup potez" dodavši da će dalekosežnije ekonomske sankcije promašiti svoj cilj.

Iako imaju pre svega simboličko značenje, sankcije "pogadaju Zapad isto kao i Ruse", rekao je Šmit.

Odluka Zapada da obustavi saradnju sa Rusijom u okviru G8, po njegovim rečima, takođe je pogrešna.

"Bilo bi idealno da se sada održi skup. To bi više doprinelo miru nego pretnje sankcijama", rekao je Šmit.

"G8 realno nije tako važan kao G20. Iz G20 Rusi se još nisu povukli", dodao je on.
S druge strane, Šmit je pohvalio nemačku kancelarku zbog njenog opreza.

Situacija u Ukrajini je "opasna zato što se Zapad strašno uznemirio", rekao je on i upozorio da je to "uznemirenje Zapada doprinelo da se stvori odgovarajuće uznemirenje u ruskom javnom mnjenju i politici".

Nedavno je i Gerhard Šreder, takođe bivši kancelar i Šmitov partijski kolega, izrazio slično mišljenje po pitanju krize na Krimu i reakcije Zapada.