Pjotr Porošenko je ukrajinski "kralj čokolade", milijarder, s vremena na vreme državni zvaničnik, pa revolucionar. Sada želi da bude i predsednik, a mnogi Ukrajinci veruju da je "rođen" za novog šefa države.
Kako piše AFP, najnovija istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je već 25 odsto ljudi spremno da glasa za njega na predsedničkim izborima zakazanim za 25. maj.
Prepredeni političar koji je više od decenije opstajao mudro procenjujući raspored moći u zemlji (i birajući strane u skladu s tim), Porošenko je jedini ukrajinski oligarh koji je otvoreno podržao proteste u Kijevu kojima je svrgnut predsednik Viktor Janukovič - pod kojim je bio ministar privrede.
Po ocenama lokalnih i zapadnih medija, Porošenko je tokom protesta postao omiljena ličnost Evromajdana.
"Došao je kraj vremenima u kojima su političari lagali narod", poručio je u petak uveče, kada je objavio svoju kandidaturu, prenela je agencija Intefaks.
Podršku Porošenku pružio je i lider Udara Vitalij Kličko. Ankete su pokazivale da bivši bokser ima podršku devet odsto biračkog tela za predsednika, a on je odustao od te izborne trke i podržao "čokoladnog barona".
Rojters ocenjuje da povlačenje Klička iz izborne trke znači "otvaranje scene" za obračun Timošenkove i Porošenka koji su, kao i skoro svi iz ukrajinske političke nomenklature, svojevremeno bili saveznici.
Porošenko je jedini kijevski političar koji je od početka krize posetio (sada ruski) Krim: želeo je da pregovara sa proruskim trupama koje su zauzele lokalni parlament, ali ga je oterala pobesnela masa.
"Siguran sam da bi sposobna ukrajinska vlada mogla da vrati Krim. Krim će zauvek biti ukrajinski", rekao je o poluostrvu koje je glasalo za pripajanje Rusiji, na referendumu koji Zapad ne priznaje.
Zbog iskustava u vladi, zahvaljujući vremenu koje je proveo u različitim kabinetima, i poslovnih veza, mnogi veruju da je baš on sposoban da pokrene privredu i ujedini zemlju u rascepu između Moskve i Kijeva.
Kijevski analitičar Vladimir Fesenko ocenjuje za AFP da je Porošenko prihvatljiviji za biračko telo i od kontroverzne Julije Timošenko, kandidatkinje partije Otadžbina, kao i od ostalih, manje iskusnih kandidata.
"Ogroman deo stanovništva želi iskusnog menadžera krize na čelu države, a Porošenko ima iskustvo u vlasti i smatraju ga uspešnim biznismenom", kaže.
Porošenko je oženjen i ima četvoro dece. Rođen je u malom jugozapadnom gradu u Odeskoj oblasti, Bolgradu. Završio je državni ekonomski fakultet u Kijevu. U politiku je ušao 1998. kao poslanik lojalan tadašnjem predsedniku Leonidu Kučmi. Godine 2000, bio je jedan od osnovača Janukovičeve Partije regiona. Dve godine kasnije, promenio je stranu i priključio se bliskom prijatelju Viktoru Juščenku, koji je posle Narandžaste revolucije 2004. izabran za predsednika. Porošenko je u toj revoluciji odigrao značajnu ulogu.
Po njegovim rečima, u poređenju sa Timošenkovom, Porošenka smatraju "umerenim i nespornim likom čak i stanovnici istoka Ukrajine, koji govore ruski".
"Kijev post", međutim, prenosi i mišljenja drugog analitičara, Tarasa Kuziova, koji poručuje Ukrajincima da se "čuvaju serijskog preletača Porošenka".
Za razliku od većine oligarha, koji su se obogatili u burnim godinama tranzicije uglavnom zahvaljujući državi, AFP navodi da je Porošenko sam stvorio svoje bogatstvo.
Počeo je prodajući kakao, kasnije kupio nekoliko konditorskih fabrika, a potom se ujedinio sa "Roshenom", koji proizvodi 450.000 tona slatkiša godišnje, piše na njegovom vebsajtu.
Danas poseduje i kompanije koje proizvode automobile i autobuse, brodogradilište i opozicionu tv mrežu "Kanal 5", koja je uživo prenosila dešavanja na Trgu nezavisnosti u Kijevu, kada je u sukobima stradalo oko 100 ljudi.
Magazin "Forbs" procenjuje Porošenkovo bogatstvo na 1,3 milijarde dolara.
Ukrajinska kriza ipak je uticala na njegove poslove: pošto je krajem prošle godine podržao evropski put Ukrajine, Rusija je zabranila uvoz njegovih slatkiša, a potom i zatvorila njegovu fabriku na jugu Rusije.
Pod Juščenkom, Porošenko je bio šef diplomatije i predsednik centralne banke.
Međutim, Juščenko ga je "otpustio" zajedno sa još jednom važnom saradnicom - Julijom Timošenko.
U političkom životu "vaskrsnuo" je 2012, kada ga je Viktor Janukovič imenovao za ministra privrede.
Uoči ukrajinske krize, pričalo se da će se kandidovati za gradonačelnika Kijeva
