Komitet UN za ljudska prava preporučio je krajem marta Letoniji da revidira jezičku politiku i izrazila zabrinutost zbog uvođenja statusa "ne-građanina" za stanovništvo koje ne zna dobro letonski jezik.

Riga se pravdala da je uvela takav zakon posle nezavisnosti 1991. godine i raspada Sovjetskog saveza, s ciljem da ispravi svoje nasleđe iz sovjetske ere.

"Vlasti pokazuju potpunu ravnodušnost prema pravima 'negrađana' i predstavnika jezičkih manjina, što je grubo nepoštovanje međunarodnih obaveza u oblasti ljudskih prava", saopštilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

"Nadamo se da će vlasti odmah sprovesti preporuke Komiteta UN za ljudska prava", dodaje se u saopštenju.

Letonski je jedini zvanični jezik u zemlji s dva miliona stanovnika.

Rusi predstavljaju 27 odsto stanovništva Letonije, članice Evropske unije i NATO. Letonija je 2012. godine održala referendum na kojem su građani (75 odsto) odbacili predlog da ruski bude drugi zvanični jezik.

Rusija je pripojila Letoniju tokom Drugog svetskog rata. Dva miliona Letonaca je tada poslato u Sibir, dok su Letoniju naselili Rusi.

Pitanje ruske manjine u Letoniji godinama ugrožava zvanične odnose Rige i Moskve.

Frans pres podseća da je zaštita ruskog stanovništva na Krimu bio izgovor Rusije za pripajanje tog poluostrva.

Baltičke zemlje - Letonija, Estonija i Litvanija su dobile krajem marta od NATO-a pojačane vazdušne patrole na svojim teritorijama.