Prema rečima kandidata za predsednika Ukrajine i lidera partije Batkivščina Julije Timošenko, Krim je još uvek moguće vratiti Ukrajini uz međunarodni pritisak. Rusi hoće da pregovaraju ali o ostatku Ukrajine.
Timošenkova je dodala da, "ako takav pritisak ne odradi svoje, onda će to odraditi ekonomsko razbijanje Rusije".
Komentarišući postupke onih koji se zalažu za federalizaciju zemlje, Timošenkova je rekla da su oni isti u svim gradovima.
"Potpuno je isti scenario. Od 250 ljudi u grupi, tri-četiri su pripadnici FSB (ruska federalna služba bezbednosti) i nekoliko desetina njihovih potčinjenih... Oni se apsolutno ne oslanjaju na podršku običnih ljudi", rekla je Julija Timošenko.
Po njenim rečima, stanje će se uskoro stabilizovati.
Na pitanje kakvi mogu da budu odnosi Ukrajine sa Rusijom i kako bi ih trebalo graditi, Timošenko je odgovorila: "Odnosi su vrlo jednostavni: vratite Krim i tada će biti i odnosa".
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio da je Rusija spremna da razgovara sa SAD i Eu o ukrajinskoj krizi u narednih 10 dana, javlja "Raša tudej."
"Mi smo zaista spremni da razmotrimo multilateralan format pregovora u kojem bi bili zastupljeni Evropljani, Amerikanci, Rusija i ukrajinske strane", rekao je Lavrov na zajedničkoj konferenciji sa šefom diplomatije Angole u Moskvi, preneo je AFP.
On je izjavio da b trebalo da se i jugoistok ukrajine ujključi u te razgovore.
"Zalažemo se da i jug i istok Ukrajine budu prisutni u takvim razgovorima", dodao je on.
Lavrov je ujedno, kako navodi Rojters, odbacio optužbe SAD da Moskva destabilizuje Ukrajinu i rekao da situacija može da se popravi samo ako se uzmu u obzir interesi ruske zajednice u Ukrajini.
Ministar spoljnih poslova Rusije je ponovio apel Moskve da se promeni ustav Ukrajine kako bi se garantovala prava ruskog naroda u toj zemlji.
Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen izjavio da će se Rusija, ukoliko pošalje trupe na istok Ukrajine, suočiti sa "ozbiljnim posledicama" po svoje odnose sa Severnoatlantskom alijansom. "Ukoliko bi Rusija dodatno intervenisala u Ukrajini, to bi bila istorijska greška. Imala bi ozbiljne posledice po naš odnos sa Rusijom i još više međunarodno izolovala tu zemlju", istakao je Rasmusen na konferenciji za novinare u Parizu, a preneo je Rojters. On je takođe apelovao na zvaničnu Moskvu da se povuče i ne izaziva dodatnu eskalaciju situacije na istoku Ukrajine.
"Pozivamo da se odmah prekinu vojne pripreme koje mogu da pokrenu građanski rat", piše u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.
Na istoku Ukrajine od nedelje su proruski aktivisti zauzeli nekoliko sedišta lokalne uprave, a u Donjecku su proglasili i "nezavisnu republiku".
Rusko ministarstvo navodi da ima informacije da se jedinice ukrajinske nacionalne garde nalaze na jugoistoku Ukrajine, posebno u Donjecku, i da su s njima pripadnici ilegalne ultranacionalističke formacije "Desni sektor".
Dodaje se da je njihov zadatak da "silom" razbiju pokrete ukrajinskih proruskih građana koji se suprotstavljaju vlastima u Kijevu.
Rusko ministarstvo izražava posebnu zabrinutost zbog, kako tvrdii, prisustva 150 američkih specijalaca "privatne vojne formacije Grejstoun" koji su u uniformama ukrajinske jedinice "Sokol".
Proruski demonstranti koji od nedelje kontorolišu zgradu lokalne javne uprave u Donjecku, proglasili su u ponedeljak "Nezavisnu republiku Donjeck". I u Harkovu je proglašena republika.
Pre toga je pod kontrolom proruških snaga bila zgrada regionalne uprave u Harkovu, na istoku Ukrajine, ali je ona oslobođena.
Vašington je juče pozvao ruskog predsednika Vladimira Putina da prestane da "destabilizuje" Ukrajinu i izražio zabrinutost zbog zaoštravanja situacije u toj zemlji pod "rastućim pritiscima
Rusije".
