Aleksandar Turčinov odobrio početak "anti-terorističke" akcije na istoku Ukrajine. Proruski demonstranti i ukrajinski policajci u gradu Gorlovka postigli dogovor o kohabitaciji. Zauzet vojni aerodrom u Slavjansku.
U sedištu policije u Gorlovki gde je jutros došlo do sukoba između proruskih demonstranata i policije večeras je mirno jer su, kako javlja BBC, ukrajinski policajci i proruski aktivisti napravili svojevrstan dogovor o kohabitaciji i nalaze se zajedno u sedištu policije.
U Gorlovki je jutros došlo do sukoba između policijskih snaga i nekoliko stotina proruskih demonstranata koji su pokušali da istaknu rusku zastavu na ulazu u zgradu policije, nakon čega je policija na njih otvorila vatru.
U međuvremenu se situacija smirila, i BBC prenosi da su policajci i demonstranti postigli dogovor koji omogućuje policiji da nesmetano nastavi sa radom.
Sedište policije u gradu Gorlovka na istoku Ukrajine potpuno je pod kontrolom proruskih demonstranata, a mnogi policajci su dali svoju podršku samoproglašenoj Narodnoj Republici Donjeck.
Gorlovka je grad sa nešto više od 250.000 stanovnika.
U Slavjansku su dans proruski aktivisti uspostavili kontrolu nad vojnim aerodromom, navode očevici.
Prema njihovim izjavama, pristalice federalizacije strahuju da će privremene vlasti u Kijevu preko tog aerodroma slati svoje snage da uguše demonstracije protiv Kijeva u Slavjansku, gde su u prethodnim satima aktivisti zauzeli zgradu policije i Državne bezbednosti.
Na video snimku objavljenom na Internetu prikazani su kako naoružani ljudi u civilnim odelima okružuju aerodrom.
Turčinov potpisao ukaz o antiterorističkoj akciji
Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandar Turčinov potpisao je danas ukaz o početku specijalne operacije na istoku zemlje, saopštila je njegova pres služba, prenosi Itar-tas s.
Turčinov je ranije najavio pokretanje "sveopšte antiterorističke operacije" sa ciljem da ukrajinske vlasti povrate kontrolu nad policijskim i vladinim zgradama koje su prethodnih dana zauzeli proruski demonstranti u desetak gradova na istoku zemlje.
Bela kuća najavila da će američki predsednik možda i u toku večeri razgovarati sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, možda već u toku večeri."Tražimo razne mogućnosti da pokažemo našu snažnu podršku za Ukrajinu, uključujući diplomatska i ekonomska sredstava", rekao je portparol Bele kuće Džej Karni. "Ne razmatramo aktivno vojnu pomoć, ali preispitujemo svu pomoć koju možemo da pružimo", kazao je Karni. Savetnik američkog državnog sekretara Džona Kerija izjavio je ranije da SAD razmatraju slanje oružja Ukrajini.
Ruska agencija RIA Novosti navodi da je Turčinov sinoć "izneo ultimatum pristalicama federalizacije" Ukrajine da do ponedeljka ujutru (devet sati po lokalnom, osam po srednjeevropskom vremenu) napuste administrativne zgrade, koje su zauzeli na istoku zemlje.
"Svi koji nisu pucali u naše snage bezbednosti, koji polože oružje i napuste administrativne zgrade do ponedeljka ujutro, u potpisanom ukazu dao sam garancije da protiv njih neće biti primenjene kazne za učinjena dela", rekao je Turčinov.
UNN prenosi izjavu Turčinova da se "agresor nije zaustavio i nastavlja sa organizovanjem nereda na istoku Ukrajine", gde je, prema njegovim rečima, "veštački stvorena situacija sukoba sa ciljem slabljenja i uništenja same Ukrajine".
"Nećemo dati Rusiji da ponovi "krimski scenario" u istočnom regionu Ukrajine", rekao je on.
Turčinov nije isključio mogućnost održavanja referenduma na nacionalnom nivou o državnom ustrojstvu istovremeno sa predsedničkim izborima raspisanim za 25. maj, izražavajući uverenje da će se ogromna većina izjasniti za jedinstvenu, unitarnu Ukrajinu.
"Nisam protiv održavanja tog referenduma. Ubeđen sam da bi se na tom referendumu, o kom bi odluku mogao da donese parlament, ogromna većina Ukrajinaca izjasnila za nedeljivu, nezavisnu, unitarnu Ukrajinu", rekao je Turčinov na sastanku sa predstavnicima vlade i šefovima poslaničkih grupa u skupštini, preneo je Ukrinform.
Prema njegovim rečima, problemi u istočnim regionima Ukrajine pojavili su se zbog "nesposobnosti da se odupre separatizmu" policije koja je formirana u vreme vladanja svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča.
Itar-Tass navodi reči Turčinova da su vlasti u Kijevu "spremne da razmotre pitanje suštinskog proširenja ovlašćenja regiona i široke reforme lokalne samouprave".
Ruski predsednik Vladimir Putin imenovao je sadašnjeg premijera Krima, Sergeja Aksjonova, za vršioca dužnosti gubernatora tog poluostrva. Aksjonov će biti gubernator Krima do izbora, navodi se u ukazu koji je objavljen na sajtu Kremlja, prenosi AFP.
Turčinov je pozvao Ujedinjene nacije da se pridruže "antiterorističkoj operaciji" ukrajinske vojske na istoku zemlje.
"Mi bismo pozdravili vašu pomoć u izvođenju zajedničke antiterorističke operacije na istoku zemlje", rekao je Turčinov u telefonskom razgovoru sa generalnim sekretarom UN Ban Ki Munom, saopštila je kancelarija predsednika na sajtu, prenosi AFP.
Takva zajednička operacija bi omogućila, kako je naveo, da se osigura da sve akcije koje preduzimaju "profesionalci i posmatrači" budu zakonite i legitimne.
U saopštenju nije eksplicitno navedeno da Ukrajina traži pomoć mirovnjaka UN i nije sasvim jasno kakvu ulogu Kijev očekuje od snaga UN, ocenjuje francuska agencija.
Istovremeno, Asošijeted pres prenosi da je Turčinov zatražio razmeštanje mirovnih snaga UN na istoku zemlje i da je za to neophodan mandat Saveta bezbednosti gde Rusija ima pravo veta.
ŠTA RADI DIREKTOR CIA U KIJEVU?
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov danas je rekao da Moskva želi od Vašingtona objašnjenje za izveštaje u ruskim medijima da je direktor CIA Džon Brenan posetio Kijev tokom vikenda.
"Želeli bismo da shvatimo značenje izveštaja o hitnoj poseti direktora CIA, gospodina Brenana, Kijevu", rekao je novinarima u Moskvi Lavrov, prenela je agencija AFP.
"Do sada nismo dobili nikakvo objašnjenje koje bi bilo razumno", rekao je Lavrov.
Bela kuća je potvrdila danas da je Džon Brenan boravio u Kijevu proteklog vikenda.
"Nije uobičajeno da komentarišemo putovanja direktora CIA, ali s obzirom na izuzetne okolnosti u ovom slučaju i na pogrešne tvrdnje Rusa usmerene ka toj agenciji, možemo da potvrdimo da je njen direktor bio u Kijevu u okviru putovanja po Evropi", rekao je novinarima portparol Bele kuće Džej Karni, a prenosi Rojters.
CIA je u nedelju demantovala optužbe svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča da direktor te agencije Džon Brenan "vuče konce" u Ukrajini.
Portparol CIA Din Bojd je izjavio da su "tvrdnje da je direktor Brenan ohrabrio ukrajinske vlasti da izvedu taktičku operaciju u Ukrajini potpuno netačne".
Bojd je dodao i da CIA ne komentariše "maršutu putovanja" direktora Brenana.
Janukovič je u nedelju optužio CIA da stoji iza odluke vlasti u Kijevu da upotrebe oružane snage da bi savladali proruske demonstrante na istoku zemlje.
Obraćajući se novinarima u Rostovu-na-Donu, Janukovič je rekao da je Brenan posetio Ukrajinu i da su vlasti u Kijevu, nakon susreta sa njim, naredile vojnu operaciju na istoku zemlje.
Brenan je "de fakto odobrio" upotrebu oružja i tako isprovocirao krvoproliće, kazao je Janukovič.
Janukovič je rekao da se Ukrajina nalazi na ivici građanskog rata i da deo odgovornosti za to leži na SAD.
BEZ REŠENJA U SAVETU BEZBEDNOSTI UN
Povodom eskalacije krize u Ukrajini sinoć je održan sastanak Saveta bezbednosti UN.
Na sastanku su, koji je održan na zahtev Rusije, predstavnici zapadnih zemaljla optuživali Rusiju za tenzije na istoku Ukrajine, a Moskva pozvala Kijev da "prestane da koristi silu protiv ukrajinskog naroda".
"Krv je već prolivena i treba sprečiti eskalaciju nasilja", rekao je ruski ambasador pri UN Vitali Čurkin.
On je apelovao na zapadne zemlje, pre svega SAD, da izvrše pritisak na vlasti Kijeva da "prestanu da upotrebljavaju silu protiv ukrajinskog naroda i da započnu dijalog".
"Zapad je taj koji će odlučiti da li građanski rat u Ukrajini može da se izbegne", rekao je Čurkin. On je rekao da Zapad snosi 99 odsto odgovornosti za to šta se događa u Ukrajini.
Ni jedna članica Saveta bezbednosti nije podržala Rusiju. Najblaži i najkraci su bili govori predstavnika Kine i Ugande. Kineski predstavnik je izrazio žaljenje zbog situacije,nadu u politicko rešenje i spremnost da u tome pomogne.
Vodeće zapadne zemlje su oštro optužile Rusiju, a za njenog predstavnika u SB Ćurkina rekle da iznosi neistinu i manipuliše propagandom iz Moskve.
Američka ambasadorka pri UN Samanta Pauer je, osuđujući "ruske dezinformacije i propagandu", optužila Moskvu za "stvaranje i orkestriranje nestabilnosti" na istoku Ukrajine.
Ona je navela da su nedavni događaji u toj oblasti "kopija taktike koje su ruske snage koristile u prvim fazama krize na Krimu".
"Znamo ko stoji iza toga: samo je Rusija sposobna za jednu takvu operaciju u tom regionu", podvukla je Pauer.
Britanski ambasador pri UN Mark Lajal Grant ocenio je povodom sadašnje situacije u Ukrajini da je u pitanju "opasna eskalacija nasilja u situaciji koja je već rizična".
"Rusija se ponovo direktno meša u unutrašnja pitanja Ukrajine, koristeći izgovore i vojnu silu", rekao je britanski predstavnik u UN, apelujući na Moskvu da povuče oko svojih 40.000 vojnika sa ukrajinsko-ruske granice.
Prema njegovim rečina, Rusija nastoji da nametne svoju volju narodu Ukrajine koristeći dezinformacije, zastrašivanja i agresiju, a to je "potpuno neprihvatljivo".
Francuski ambasador pri UN Žerar Aro je takođe istakao da scenario na istoku Ukrajine podseća na scenario na Krimu od pre mesec dana.
On je izrazio nadu da će sastanak predstavnika Ukrajine, Rusije, SAD i Evropske unije u Ženevi, povodom krize na istoku Ukrajine doprineti rešavanju situacije.
Čurkin je u vezi sa predstojećim sastankom, koji je zakazan za 17. april, upozorio je da bi moglo da do njega ne dođe ukoliko vojne operacije počnu na istoku Ukrajine.
Ukrajinski ambasador pri UN Juri Sergejev izjavio je pred Savetom bezbednosti UN da je njegova zemlja "suočena sa terorističkim napadom velikih razmera iza koje stoji Rusija".
"Apelujemo na naše ruske partnere da odmah prestanu da krše suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine", podvukao je Sergejev.
