Japan je u ponedeljak obeležio šezdesetdvogodišnjicu atomskog bombardovanja Hirošime, uz kritike gradonačelnika na račun SAD zbog odbijanja da odbace program nuklearnog naoružanja.
Desetine hiljada preživelih, mladih i zvaničnika okupilo se u Memorijalnom parku mira, podignutom na mestu gde je 6. avgusta 1945. godine pala američka atomska bomba, od koje je ukupno umrlo 250.000 stanovnika tog grada.
Govoreći o toj velikoj tragediji, gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba je optužio SAD zbog toga što ne žele da obustave širenje nuklearnog naoružanja.
On je istakao da japanska vlada ima obavezu da se bori za ukidanje nuklearnog oružja, zatim da štiti svoj pacifistički ustav i jasno kaže "ne" zastareloj i pogršnoj politici SAD, prenele su zapadne novinske agencije.
Samo tri dana nakon stravičnog napada na Hirošimu, prvog te vrste u istoriji, Amerikanci su bacili atomsku bombu i na južni japanski grad Nagasaki.
Šest dana posle tog dogadjaja, Japan je potpisao kapitulaciju, što je značilo i okončanje Drugog svetskog rata.
Premijer Šinzo Abe, koji je položio venac na spomen obeležje žrtvama u Hirošimi, rekao je da Japan ostaje čvrsto opredeljen "trima antinuklarnim principima" koji znače trajno opredeljenje zemlje da ne poseduje atomsko oružje, da ga ne proizvodi i uvozi.
On se tom prilikom izvinio i zbog izjave bivšeg ministra odbrane da su američki napadi na Hirošimu i Nagasaki bili opravdani.
Austrijski kancelar Alfred Guzenbauer je u nedelju pozvao sve zemlje sveta da se odreknu nuklearnog oružja, navodeći da je globalno razoružanje jedini mogući odgovor na pretnju koju predstavlja širenje nuklearnog oružja.
"Glavno pitanje ne sme biti ko ima pravo da poseduje atomsku bombu.
Jedina istinska zaštita od nuklearne katastrofe je kompletna eliminacija celokupnog nuklearnog oružja", rekao je Guzenbauer.
Iz kabineta kancelara Austrije, neutralna zemlje koja ne raspolaže nuklearnim oružjem, ukazano je da je Guzenbauer apelovao na sve zemlje koje su na bilo koji način - javno ili tajno, stekle nuklearni potencijal.
Agencija Rojters prenosi nekoliko činjenica o bombardovanju Hirošime i Nagasakija.
Hirošima:
U 8.15 ujutru, 6. avgusta 1945. godine američki bombarder B29 bacio je bombu sa 60 kilograma uranijuma 235 na Hirošimu ubivši oko 78.000 ljudi. Do kraja 1945. godine, broj žrtava dostigao je 140.000. U Hirošimi je u trenutku bombardovanja živelo oko 350.000 ljudi.
Bomba nazvana "Dečko" eksplodirala je na oko 600 metara iznad centra grada, izazvavsi toplotni talas temperature 4.000 stepeni Celzijusa u prečniku oko 4,5 kilometara.
Od pritiska užarenog vazduha i usisnog pritiska razoreno je oko 70.000 zgrada od ukupno 90.000.
Nagasaki:
Tri dana kasnije, 9. avgusta 1945. u 11.02 sati, SAD su bacile 4,5 tone tešku plutonijumsku bombu nazvanu "Debeljko" na japanski grad Nagasaki.
Bomba je eksplodirala na 500 metara iznad tla ubivši odmah oko 27.000 stanovnika. U gradu je u tom trenutku živelo oko 200.000 ljudi. Do kraja 1945. godine broj žrtava akutne izloženosti radijaciji porastao je na 70.00.
Japan je do sada priznao da je od posledica radijacije i povreda u Hirošimi umrlo 253.008, a u Nagasakiju 143.124 ljudi.
Zvaničnici Hirošime su prošle godine, prvi put dodali reči "nepoznata sudbina mnogih" na grobnu ploču sa imenima žrtava koja se nalazi u Memorijalnom parku mira.
(Beta/MONDO)
Desetine hiljada preživelih, mladih i zvaničnika okupilo se u Memorijalnom parku mira, podignutom na mestu gde je 6. avgusta 1945. godine pala američka atomska bomba, od koje je ukupno umrlo 250.000 stanovnika tog grada.
Govoreći o toj velikoj tragediji, gradonačelnik Hirošime Tadatoši Akiba je optužio SAD zbog toga što ne žele da obustave širenje nuklearnog naoružanja.
On je istakao da japanska vlada ima obavezu da se bori za ukidanje nuklearnog oružja, zatim da štiti svoj pacifistički ustav i jasno kaže "ne" zastareloj i pogršnoj politici SAD, prenele su zapadne novinske agencije.
Samo tri dana nakon stravičnog napada na Hirošimu, prvog te vrste u istoriji, Amerikanci su bacili atomsku bombu i na južni japanski grad Nagasaki.
Šest dana posle tog dogadjaja, Japan je potpisao kapitulaciju, što je značilo i okončanje Drugog svetskog rata.
Premijer Šinzo Abe, koji je položio venac na spomen obeležje žrtvama u Hirošimi, rekao je da Japan ostaje čvrsto opredeljen "trima antinuklarnim principima" koji znače trajno opredeljenje zemlje da ne poseduje atomsko oružje, da ga ne proizvodi i uvozi.
On se tom prilikom izvinio i zbog izjave bivšeg ministra odbrane da su američki napadi na Hirošimu i Nagasaki bili opravdani.
Austrijski kancelar Alfred Guzenbauer je u nedelju pozvao sve zemlje sveta da se odreknu nuklearnog oružja, navodeći da je globalno razoružanje jedini mogući odgovor na pretnju koju predstavlja širenje nuklearnog oružja.
"Glavno pitanje ne sme biti ko ima pravo da poseduje atomsku bombu.
Jedina istinska zaštita od nuklearne katastrofe je kompletna eliminacija celokupnog nuklearnog oružja", rekao je Guzenbauer.
Iz kabineta kancelara Austrije, neutralna zemlje koja ne raspolaže nuklearnim oružjem, ukazano je da je Guzenbauer apelovao na sve zemlje koje su na bilo koji način - javno ili tajno, stekle nuklearni potencijal.
Agencija Rojters prenosi nekoliko činjenica o bombardovanju Hirošime i Nagasakija.
Hirošima:
U 8.15 ujutru, 6. avgusta 1945. godine američki bombarder B29 bacio je bombu sa 60 kilograma uranijuma 235 na Hirošimu ubivši oko 78.000 ljudi. Do kraja 1945. godine, broj žrtava dostigao je 140.000. U Hirošimi je u trenutku bombardovanja živelo oko 350.000 ljudi.
Bomba nazvana "Dečko" eksplodirala je na oko 600 metara iznad centra grada, izazvavsi toplotni talas temperature 4.000 stepeni Celzijusa u prečniku oko 4,5 kilometara.
Od pritiska užarenog vazduha i usisnog pritiska razoreno je oko 70.000 zgrada od ukupno 90.000.
Nagasaki:
Tri dana kasnije, 9. avgusta 1945. u 11.02 sati, SAD su bacile 4,5 tone tešku plutonijumsku bombu nazvanu "Debeljko" na japanski grad Nagasaki.
Bomba je eksplodirala na 500 metara iznad tla ubivši odmah oko 27.000 stanovnika. U gradu je u tom trenutku živelo oko 200.000 ljudi. Do kraja 1945. godine broj žrtava akutne izloženosti radijaciji porastao je na 70.00.
Japan je do sada priznao da je od posledica radijacije i povreda u Hirošimi umrlo 253.008, a u Nagasakiju 143.124 ljudi.
Zvaničnici Hirošime su prošle godine, prvi put dodali reči "nepoznata sudbina mnogih" na grobnu ploču sa imenima žrtava koja se nalazi u Memorijalnom parku mira.
(Beta/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.