Sjedinjene Američke Države najavile su da bi nova rezolucija Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija o Iraku mogla biti usvojena već u četvrtak, s obzirom na to da je danas ponudjena nova verzija predloga teksta rezolucije kojom se, suštinski, svetska organizacija poziva na ozbiljnije učešće u rešavanju iračke krize.
"Očekujem da bi rezolucija mogla biti usvojena već u četvrtak... UN mogu odigrati važnu ulogu u promovisanju pomirenja, uspostavljanja saradnje sa okolnim državama", rekao je novinarima američki ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad.
Velika Britanija, uz podršku SAD, predstavila je prošle sedmice predlog nove rezolucije o Iraku, kojom bi se proširio mandat misiji svetske organizacije u toj državi, odnosno osoblje UN uključilo u, do sada, neuspešne američko-britanske napore da idejstvuju početak procesa pomirenja, reše probleme na granicama i obave pripreme za popis stanovništva.
Za sada nema naznaka da će nova rezolucija o Iraku naići na ozbiljnije prepreke, s obzirom na to da je ruski ambasador Vitalij Čurkin odmah načelno podržao zapadnu inicijativu, rekavši da ruske primedbe nisu suštinske, već jezičke prirode.
"Postoji, zaista, jednoglasno slaganje u SB oko buduće uloge UN", rekao je, nakon sednice, podsekretar UN za politička pitanja, Amerikanac Bi Lin Paskou.
Kako su predložili Britanci, mandat misije UN, koja je do sada učestvovala u organizovanju izbora, promociji dijaloga medju rivalskim stranama i podržavala izgradnju institucija, bila bi produžena na još godinu dana, sa ciljem, kako se navodi u predlogu rezolucije, "da stvori uslove za regionalni dijalog, uključujući pitanja granica, energije i izbeglica".
SAD i Britanija poslednjih su meseci vršile silan pritisak na UN da preuzmu veću ulogu u obnovi Iraka, čemu se svetska organizacija, do sada, odupirala objašnjavajući da je stanje u toj državi preopasno.
Vašington i London su, medjutim, predložili da UN preuzmu ulogu medijatora u procesu pomirenja u Iraku, te da, kao pre osam godina na Kosovu, organizuju program reintegracije bivših pobunjenika, pomognu povratak izbeglica, ekonomske reforme i postave osnove javnih i socijalnih službi.
UN su se, suštinski, povukle iz Iraka još krajem 2003. godine, nakon što su u bombaškom napadu na zgradu svetske organizacije u Bagdadu poginule 22 osobe, uključujući i specijalnog izaslanika generalnog sekretara Serža Vijeru de Mela.
Godinu dana kasnije, UN su u Irak uputile malu misiju od svega 35 službenika.
(Tanjug)
"Očekujem da bi rezolucija mogla biti usvojena već u četvrtak... UN mogu odigrati važnu ulogu u promovisanju pomirenja, uspostavljanja saradnje sa okolnim državama", rekao je novinarima američki ambasador pri UN Zalmaj Kalilzad.
Velika Britanija, uz podršku SAD, predstavila je prošle sedmice predlog nove rezolucije o Iraku, kojom bi se proširio mandat misiji svetske organizacije u toj državi, odnosno osoblje UN uključilo u, do sada, neuspešne američko-britanske napore da idejstvuju početak procesa pomirenja, reše probleme na granicama i obave pripreme za popis stanovništva.
Za sada nema naznaka da će nova rezolucija o Iraku naići na ozbiljnije prepreke, s obzirom na to da je ruski ambasador Vitalij Čurkin odmah načelno podržao zapadnu inicijativu, rekavši da ruske primedbe nisu suštinske, već jezičke prirode.
"Postoji, zaista, jednoglasno slaganje u SB oko buduće uloge UN", rekao je, nakon sednice, podsekretar UN za politička pitanja, Amerikanac Bi Lin Paskou.
Kako su predložili Britanci, mandat misije UN, koja je do sada učestvovala u organizovanju izbora, promociji dijaloga medju rivalskim stranama i podržavala izgradnju institucija, bila bi produžena na još godinu dana, sa ciljem, kako se navodi u predlogu rezolucije, "da stvori uslove za regionalni dijalog, uključujući pitanja granica, energije i izbeglica".
SAD i Britanija poslednjih su meseci vršile silan pritisak na UN da preuzmu veću ulogu u obnovi Iraka, čemu se svetska organizacija, do sada, odupirala objašnjavajući da je stanje u toj državi preopasno.
Vašington i London su, medjutim, predložili da UN preuzmu ulogu medijatora u procesu pomirenja u Iraku, te da, kao pre osam godina na Kosovu, organizuju program reintegracije bivših pobunjenika, pomognu povratak izbeglica, ekonomske reforme i postave osnove javnih i socijalnih službi.
UN su se, suštinski, povukle iz Iraka još krajem 2003. godine, nakon što su u bombaškom napadu na zgradu svetske organizacije u Bagdadu poginule 22 osobe, uključujući i specijalnog izaslanika generalnog sekretara Serža Vijeru de Mela.
Godinu dana kasnije, UN su u Irak uputile malu misiju od svega 35 službenika.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.