Gori Ukrajina: Za dva dana više od 60 mrtvih

Ukrajinska državna agencija javila je većeras da je u gradu Kramatorsku u Donjeckoj oblasti tokom sprovođenja "antiterorističke operacije" i danas poginulo šest osoba, a ranjeno još njih 16.

Napad ukrajinske vojske na Kramatorsk, kako navodi RT, počeo je u petak noću i dalje traje.

RIA Novosti prenela je izjavu aktiviste "snaga samoodbrane" Ilje Dolžnickog da je u uličnim borbama u gradu Kramatorsku juče dvoje ljudi ubijeno snajperskom vatrom.

"Bolnice su, može se reći, sada prepune, stiže mnogo ranjenih, neke ranjenike iz Kramatorska upućujemo u Slavjansk (...) praktično su zatvorene sve radnje, skoro sve apoteke", rekao je on TV kanalu "Rusija-24".

RIA Novosti podseća da su pripadnici Nacionalne garde Ukrajine preuzeli kontrolu nad zgradom Službe bezbednosti Ukrajine (SBU) u Kramatorsku, koju su ranije zauzeli lokalni žitelji.

Komandir Garde Stepan Poltorak rekao je  da su ukrajinske snage bezbednosti preuzele punu kontrolu nad aerodromom u Kramatorsku i sve kontrolne punktove oko tog grada u Donjeckoj oblasti, prenela je agencija UNN.

Ukrajina je jutros saopštila da su vojne operacije protiv proruskih separatista na istoku zemlje nastavljene blizu grada Kramatorsk.

Ukrajinski ministar unutrašnjih poslova Arsen Avakov napisao je na Facebooku da su ukrajinske snage zauzele tv toranj u Kramatorsku koji se nalazi blizu pobunjeničkog uporišta Slavjanska, gde su juče vođene žestoke borbe.

Ukrajinska vojska je juče u Slavjansku ostvarila najveći napredak od početka oružane pobune na istoku zemlje pre mesec dana. Dobro naoružani separatisti su oborili dva vojna helikoptera u tom gradu koji ima 130.000 stanovnika, navodi Rojters.

"Aktivna faza operacije je nastavljena u zoru. Mi se nećemo zaustaviti", napisao je Avakov.

Ruski mediji su tokom noći izveštavali o sukobima u blizini Kramatorska. Oni su, pozivajući se na bolničke izvore, objavili da je jedna osoba poginula, dok je devet ranjeno.

Pre toga su poginule posade dva helikoptera oborena u Slavjansku. Separatisti su saopštili da su u ofanzivi ukrajinskih snaga na taj grad poginula tri borca i dva civila.

U Odesi je danas proglašena trodnevna žalost zbog jučerašnjih tragičnih događaja u kojima je život izgubilo nekoliko desetina ljudi.

"Treći, 4. i 5. maj su proglašeni danima žalosti", objavila je skupština tog grada na svom sajtu.

Ruske i ukrajinske agencije prenose izjavu tužioca Odeske oblasti Igora Boršuljaka da je broj žrtava dostigao 46, a da se više od 200 obratilo za lekarsku pomoć.

Tužilac je rekao da lokalna policija nije izvršavala svoje dužnosti blagovremeno, navodi Ukrinform.

"Tokom sukoba i požara u Domu sindikata poginulo je 46 osoba, više od 200 obratilo se za pomoć lekarskim ustanovama. Među njima je 20 pripadnika policije. Osmoro je poginulo zbog pada sa visine tokom požara", rekao je Boršuljak a prenosi Itar - tass.

Bivši guverner Odese i poslanik Nikolaj Skorik traži hitno sazivanje sednice regionalnog saveta zbog jučerašnjih nereda.

"U našem gradu je prolivena krv, a veliki broj naših zemljaka je poginuo ili ranjen. Vlasti nemaju kontrolu nad situacijom. Na to se mora staviti tačka. Stanovnici Odese moraju znati imena onih koji su krivi za nerede i smrt", poručio je Skorik u pismu koje je poslao predsedniku regionalnog saveta Nikolaju Tinđuku.

Pres služba ukrajinske vlade je saopštila da je kabinet poslao komisiju na čelu sa prvim vicepremijerom Vitalijem Jarjomom da istraži okolnosti pod kojima su ljudi poginuli u sukobima i požaru u zgradi Doma sindikata.

Masovni neredi u Odesi pripremljeni su izvan Ukrajine a finansirali su ih činovnici u vladi svrgnutog Viktora Janukoviča - bivši vicepremijer Sergej Arbuzov i nekadašnji ministar državnih prihoda Aleksandar Klimenko, tvrdi Služba bezbednosti Ukrajine (SBU).

"Diverzija u Odesi bila je usmerena na destabilizaciju na jugu Ukrajine i trebalo je da označi početak obimne destabilizacije u ostalim južnim oblastima Ukrajine", naveli su predstavnici SBU na brifingu u Kijevu, prenela je agencija Ukrinform.

U tim događajima, tvrdi ta služba, učestvovali su predstavnici nelegalnih vojnih formacija iz moldavske oblasti Pridnjestrovlje, koje su koordinisale "diverzantske grupe iz Rusije".

SBU dodaje da sa stručnjacima MUP vodi istragu kako bi se identifikovali organizatori i žrtve sukoba u Odesi.

MOSKVA KRIVI KIJEV; SAD APELUJU NA MIR

Moskva kategorički osuđuje akcije koje su dovele do pogibije najmanje 38 ljudi u Odesi i okrivljuje Kijev za to, saopštilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

"Tragične događaje u Odesi, u kojima je prema izveštajima poginulo 38, a ranjeno 50 ljudi, Moskva vidi kao kriminalnu neodgovornost vlasti u Kijevu koje povlađuju nacionalističkim radikalima, uključujući Desni sektor, a koji vrše fizički teror nad pristalicama federalizacije i stvarnih ustavnih promena u ukrajinskom društvu", navodi se u saopštenju, prenosi Itar-Tass.

Pored kontinuirane kaznene operacije u Slavjansku, tragedija u Odesi je još jedna potvrda da se Kijev oslanja na silu i zastrašivanje, kaže se u saopštenju ruskog ministarstva.

Istovremeno, američki ministar odbrane Čak Hejgel izjavio je da bi NATO trebalo da preispita odnos sa Rusijom zbog njenih akcija u Ukrajini i to bi istovremeno značilo kraj ideje da je završetak hladnog rata doneo trajni mir Evropi, prenosi AP.

"Ruske akcije u Ukrajini ruše taj mit i uvode prihvatanje nove realnosti", rekao je Hejgel u govoru u Centru Vudrou Vilson u Vašingtonu.

On je istovremeno izrazio zadovoljstvo načinom na koji su evropski saveznici SAD reagovali na ruske akcije u Ukrajini.

Hejgel je takođe kazao da NATO "mora biti spreman da preispita osnovne principe svojih odnosa sa Rusijom".

Zvanični Vašington je pozvao Kijev i Moskvu da ponovo uspostave red posle neprihvatljivog nasilja u Odesi, saopštio je Stejt department.

"Nasilje i neredi koji su doveli do tako velikog broja poginulih i povređenih potpuno su neprihvatljivi. Pozivamo obe strane da zajedno rade na uspostavljanju mira, reda i zakona", izjavila je sinoć portparolka Stejt departmenta Meri Harf.

Prema njenim rečima, događaji i Odesi naglašavaju potrebu da se poštuje sporazum postignut u Ženevi između Rusije, Ukrajine i SAD.

Američki predsednik Barak Obama i nemačka kancelarka Angela Merkel zapretili su sinoć Rusiji oštrijim sankcijama, ako Moskva ne promeni svoj stav prema Ukrajini.

Savet bezbednosti UN ni sinoć, na 13. vanrednoj sednici posvećenoj eskalaciji nasilja u Ukrajini, nije uspeo da usaglasi korake za rešavanje krize u toj zemlji.

Na sednici, sazvanoj na zahtev Moskve, ruski ambasador Vitalij Čurkin zatražio je "hitno zaustavljanje nasilja", dok su ambasadori zapadnih zemalja optužili Rusiju da oprema i finansira proruske snage.