Britanska turistička agencija "Hinterlend trevel", u septembru će u Irak odvesti novu grupu od 60 turista, što će biti njen drugi aranžman za Britance u zemlji čije pominjanje podseća na eksplozije automobila-bombi, kidnapovanja i sečenja glava strancima.
Taj podatak je i odgovor na pitanje - da li turisti dolaze u Irak, s tim što treba istaći da oni stižu isključivo na sever te zemlje, u tri provincije naseljene Kurdima, gde autonomna vlast pripada Kurdistanskoj regionalnoj vladi.
Reč je o regionu koji je, pre 16 godina, došao pod zaštitni kišobran SAD, uspostavom "zone zabranjenog leta", i koji i danas živi skoro kao nezavisna država u zemlji oštrih sektaških sukoba i borbi pobunjenika sa okupacionim vlastima.
Iako su SAD svojim gradjanima preporučile da ne putuju ni u taj relativno mirni kutak Iraka, turisti iz drugih zemalja, pretežno zapadnih, dolaze sa željom da obidju drevne objekte, poput tvrdjave kod Abrila, gde je Aleksandar Makedonski pobedio persijskog kralja Darija.
Turistički poslenici u Kurdistanu kažu da im neprekidno stižu gosti iz Danske, Japana, Austrije, Švedske i Holandije, zainteresovani za starine i lokalne kulturne dogadjaje, kao što su festivali folklora i narodnih radinosti.
"Te zemlje nas ne smatraju opasnom destinacijom", zadovoljno kaže Falah Mustafa Bakir, funkcioner lokalne vlade za inostrane poslove.
Uprkos upozorenju svoje administracije, dolaze i Amerikanci, poput Harija Šuta koji je, nedavno izjavio, da se u Arbilu i Sulejmaniji oseća sigurnije nego u svom Nju Džersiju.
"Ljudi kad čuju 'Irak', odmah pomisle na nasilje. Treba, medjutim, znati da je velika razlika izmedju Bagdada i Sulejmanije", kaže Šut.
Taj podatak je i odgovor na pitanje - da li turisti dolaze u Irak, s tim što treba istaći da oni stižu isključivo na sever te zemlje, u tri provincije naseljene Kurdima, gde autonomna vlast pripada Kurdistanskoj regionalnoj vladi.
Reč je o regionu koji je, pre 16 godina, došao pod zaštitni kišobran SAD, uspostavom "zone zabranjenog leta", i koji i danas živi skoro kao nezavisna država u zemlji oštrih sektaških sukoba i borbi pobunjenika sa okupacionim vlastima.
Iako su SAD svojim gradjanima preporučile da ne putuju ni u taj relativno mirni kutak Iraka, turisti iz drugih zemalja, pretežno zapadnih, dolaze sa željom da obidju drevne objekte, poput tvrdjave kod Abrila, gde je Aleksandar Makedonski pobedio persijskog kralja Darija.
Turistički poslenici u Kurdistanu kažu da im neprekidno stižu gosti iz Danske, Japana, Austrije, Švedske i Holandije, zainteresovani za starine i lokalne kulturne dogadjaje, kao što su festivali folklora i narodnih radinosti.
"Te zemlje nas ne smatraju opasnom destinacijom", zadovoljno kaže Falah Mustafa Bakir, funkcioner lokalne vlade za inostrane poslove.
Uprkos upozorenju svoje administracije, dolaze i Amerikanci, poput Harija Šuta koji je, nedavno izjavio, da se u Arbilu i Sulejmaniji oseća sigurnije nego u svom Nju Džersiju.
"Ljudi kad čuju 'Irak', odmah pomisle na nasilje. Treba, medjutim, znati da je velika razlika izmedju Bagdada i Sulejmanije", kaže Šut.
Strane investicije u irački turizam
"Interesovanje turista je takvo da moramo hitno da poboljšamo ponudu i uslove za njihov odmor", kaže ministar za turizam u regionalnoj vladi Nimrud Jouhana.
"Treba nam tri do četiri puta više hotela nego što sada imamo, a neophodne su nam i nove avio linije", dodaje on, posebno ističući potrebu za stranim kapitalom, koji bi bio uložen u turistički biznis.
Da je novac iz inostranstva počeo da stiže, dokaz je započeta gradnja hotela u Arbilu, koji će pripadati nemačkom lancu Kempinski.
Ministarstvo je već planiralo izgradnju oko 6.000 specijalizovanih prodavnica i više kapaciteta za odmor sa zapadnjačkim nazivima, kao što su "Grad snova", "Carske vile", "Američko selo".
Nema podataka koliki je bio obim invsticija u Kurdistanu od agresije SAD na Irak, 2003. godine, ali je lokalna vlast lane za razvojne projekte namenila više od 3,5 milijarde dolara. Deo para, naravno, ide i turizmu.
Lokalna vlada posebnu pažnju posvećuje bezbednosti, koja je dodatno pojačana nakon bombaškog napada na sedište Kurdistanske demokratske partije u maju, što se, u medjuvremenu nije ponovilo.
Zanimljivo je da je austrijska avio-kompanija "Austrija erlajn", jedina kompanija iz Evrope koja ima stalnu liniju do Abrila, posle tog terorističkog udara povećala broj letova u središte Kurdistana na četiri. Zvaničnici firme tvrde da su im avioni stalno puni.
(Tanjug)
"Treba nam tri do četiri puta više hotela nego što sada imamo, a neophodne su nam i nove avio linije", dodaje on, posebno ističući potrebu za stranim kapitalom, koji bi bio uložen u turistički biznis.
Da je novac iz inostranstva počeo da stiže, dokaz je započeta gradnja hotela u Arbilu, koji će pripadati nemačkom lancu Kempinski.
Ministarstvo je već planiralo izgradnju oko 6.000 specijalizovanih prodavnica i više kapaciteta za odmor sa zapadnjačkim nazivima, kao što su "Grad snova", "Carske vile", "Američko selo".
Nema podataka koliki je bio obim invsticija u Kurdistanu od agresije SAD na Irak, 2003. godine, ali je lokalna vlast lane za razvojne projekte namenila više od 3,5 milijarde dolara. Deo para, naravno, ide i turizmu.
Lokalna vlada posebnu pažnju posvećuje bezbednosti, koja je dodatno pojačana nakon bombaškog napada na sedište Kurdistanske demokratske partije u maju, što se, u medjuvremenu nije ponovilo.
Zanimljivo je da je austrijska avio-kompanija "Austrija erlajn", jedina kompanija iz Evrope koja ima stalnu liniju do Abrila, posle tog terorističkog udara povećala broj letova u središte Kurdistana na četiri. Zvaničnici firme tvrde da su im avioni stalno puni.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.