EU je usvojila nove sankcije protiv dve kompanije sa Krima i još 13 ljudi zbog ukrajinske krize, javljaju svetski mediji.
Još nema detalja o kojim kompanijama i ljudima je reč.
Evropska "crna lista" do danas je obuhvatala 48 ruskih i ukrajinskih funkcionera kojima je zabranjeno da putuju u EU i raspolažu računima u evropskim bankama.
U Briselu se danas održava sastanak ministara spoljnih poslova EU za koji se i očekivalo da će dovesti do novih sankcija protiv Rusije.
Planiran je i sastanak stručnjaka EU, Rusije i Ukrajine, o snabdevanju Ukrajine i EU prirodnim gasom iz Rusije.
Visoka predstavnica za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je jutros, uoči početka sastanka, da su predsednički izbori ključni za dalji razvoj događaja u Ukrajini.
"Izbori su od suštinske važnosti, jer će građanima Ukrajine omogućiti da se izjasne o svojoj budućnosti", rekla je Ešton novinarima pred sastanak.
Ona je posebno istakla važnu ulogu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, čiji je predsedavajući Didije Burkhalter, koji je nedavno boravio u Moskvi, danas u Briselu kako bi ministre izvestio o situaciji.
"Sa pažnjom čekamo da nas Burkhalter obavesti o razgovorima koje je vodio sa (ruskim predsednikom Vladimirom) Putinom", rekla je Ešton.
Ona je najavila da će danas biti reči i o referendumima u Donjecku i Luganjsku, koje EU smatra nelegalnim i nelegitimnim.
Holandski ministar inostranih poslova Frans Timermans je novinarima rekao da su neke poruke koje su stigle iz Moskve pozitivne, ali da Putinove reči nisu praćene delima.
"Nisam impresioniran rezultatima", rekao je on.
Putin je prošle nedelje objavio povlačenje ruske vojske sa ukrajinske granice i apelovao na proruske grupe na jugoistoku da odlože referendume o otcepljenju.
Referendumi su ipak održani, a NATO i Sjedinjene Države tvrde da se ruska vojska nije povukla.
Tinemans je potvrdio medijske izveštaje da ministri još ne nameravaju da Rusiji nametnu sankcije "trećeg stepena", koje bi osim pojedinaca iz ruske vlade obuhvatile i mere prema ruskim državnim preduzećima.
"Drugi stepen još nije iscrpljen", rekao je on.
Osim o Ukrajini, ministri će tokom dvodnevnog sastanka raspravljati o situaciji na Bliskom Istoku i Južnom Sudanu, ali i o Nigeriji, gde se još traga za preko sto devojčica koje su pripadnici sekte Boko Haram oteli sa namerom da ih prodaju kao roblje.
Ministri su na početku današnjeg sastanka kratkom ceremonijom obeležili desetogodišnjicu velikog proširenja, kada je u članstvo EU istovremeno primljeno 10 zemalja.
Generalna direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristin Lagard upozorila je ranije danas da bi ukrajinska kriza mogla da ima "ozbiljne ekonomske posledice".
"Kriza u Ukrajini predstavlja opasnost koju je za sada teško proceniti i teško je predvideti rizik od širenja (krize) na druge zemlje. Ipak, ona može imati ozbiljne ekonomske posledice", rekla je Lagard u intervjuu za nemački privredni dnevnik Handelsblat.
Kristin Lagard danas će u Berlinu, zajedno sa zvaničnicima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OCDE), Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije i Međunarodne organizacije rada, razgovarati sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel o ekonomskoj situaciji u svetu.
"Geopolitička kriza u Ukrajini ima posledice na međunarodnu trgovinu, na direktna strana ulaganja", rekla je Lagrad.
Direktorka MMF-a je navela da ukrajinska kriza utiče na snabdevanje Evrope energentima budući da je Ukrajina jedna od tranzitnih zemalja za transport prirodnog gasa iz Rusije.
Ona je takođe rekla da Ukrajini neće biti dovoljno 17 milijardi dolara pomoći koju je MMF odobrio 1. maja.
"Ukrajini je potrebno mnogo više od 17 milijardi dolara. Na primer, u obliku bilateralne pomoći iz inostranstva ili finansijske pomoći drugih međunarodnih finansijskih organizacija", rekla je Lagard.
Proruski separatisti na istoku Ukrajine proglasili su da je na jučerašnjem referendumu izglasana nezavisnost te oblasti od Ukrajine, dok su Kijev i Zapad to izjašnjavanje ocenili kao "farsu".
