U Letoniji, Slovačkoj i Malti danas se glasa za poslanike Evropskog parlamenta, na izborima koji će za većinu zemalja članica EU biti održani sutra.
U Češkoj Republici danas je drugi dan izbora za evroposlanike.
U situaciji kada je 26 miliona ljudi širom EU nezaposleno, evropskeptične i ekstremno desničarske partije pridobile su podršku velikog broja birača Unije zahvaljujući antiimigracinoj i antievropskoj politici. Britanci i Holanđani su glasali u četvrtak, ali rezultati će biti objavljeni tek u nedelju uveče kada glasanje bude završeno u svim zemljama članicama EU.
Međutim britanska antievropska i antiimigraciona partija UKIP ostvarila je uspeh na lokalnim izborima koji su održani istog dana kada i izbori za Evropski parlament.
Lider UKIP Najdžel Feridž, čija se stranka zalaže za izlazak Velike Britanije iz EU, izjavio je da će oni sada biti "ozbiljni igrači" na izborima za Evropski parlament.
Njegova stranka odbacuje optužbe za rasizam da bi izazvala emocionalu reakciju britanskih birača koji vide EU kao birokratiju koja u sve "zabada nos" i strahuju da bi imigranti iz drugih zemalja EU mogli da im preotmu radna mesta.
Rezultati najnovijih anketa pokazuju da bi ekstremno desničarske partije mogle osvojiti skoro 100 od ukupno 751 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta.
Ove partije bi osim Velike Britanije mogle ostvariti zapažen uspeh i u Francuskoj i Italiji.
Međutim holandski evroskeptični i žestoko antiislamistički pupulista Gert Vilders u četvrtak je "posrnuo". Njegova Stranka za slobodu osvojila je samo 12,2 odsto glasova, manje nego 2009. kada je dobila 17 odsto glasova, navodi AFP.
Rezultati anketa u Francuskoj ukazuju na trijumf antiimigracione, populističke stranke Nacionalni front sa 23,5 odsto glasova.
U Irskoj se očekuje da će gnev zbog fiskalne politike ići u prilog kandidatima Šin Fejna koji je protivnik mera štednje.
U Nemačkoj, gde je sutra na izbore pozvano oko 61 milion birača, prvi put će se glasati bez cenzusa od neophodnih tri odsto osvojenih glasova za ulazak u EP tako da bi u parlament mogle da uđu i one partije koje dobiju najmanje 130.000 glasova ili oko jedan odsto glasova.
Interesovanja Nemaca za sutrašnje izbore malo je i 59 odsto njih ima mali ili uopšte nema interes da izađe na izbore, pokazuju ankete tik pred parlamentarne izbore, na koje je pozvano oko 400 miliona ljudi širom Evropske unije.
Ankete pokazuju da će demohrišćani kancelara Angele Merkel biti pobednici sa, kako se prognozira oko 37,5 osvojenih glasova, Socijaldemokratska partija bi mogla dobiti 26,5 odsto, Zeleni oko deset odsto, Levica oko sedam i po odsto, liberali bivšeg šefa diplomatije Gvide Vestervela oko tri i po odsto, a "Alternativa za Nemačku", evroskeptički raspoložena partija koja se, između ostalog, zalaže za ukidanje evra i povratak marke, čak sedam odsto glasova.
Evroskeptična groznica koja je zahvatila mnoge starije članice EU nije prešla u istočni deo Unije, gde su sećanja na sovjetsku dominaciju još sveža među najnovijim članicama, navodi AFP.
Oko 400 miliona Evropljana ima pravo glasa, a izbori za parlament se održavaju tokom četiri dana u 28 zemalja članica EU.
