Predsednici SAD i Rusije Barak Obama i Vladimir Putin danas su kratko razgovarali tokom neformalnog susreta svetskih lidera povodom 70. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji u Drugom svetskom ratu.
To je bio prvi susret dvojice lidera od početka krize u Ukrajini.
Bela kuća precizirala je da su dvojica predsednika imala "nezvaničan razgovor, a ne zvaničan bilateralni susret". Razgovor je, kako se navodi, trajao deset do 15 minuta.
Ručak za svetske lidere priredio je predsednik Francuske, Fransoa Oland.
Obama i Putin danas prisustvuju obeležavanju 70 godina od početka savezničkog iskrcavanja 6. juna 1944. godine u Normandiju - Dana "D" kojim je počela završna faza Drugog svetskog rata u Evropi.
Putin se danas na marginama proslave Dana D u Normandiji neformalno susreo i sa novim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom, javljaju francuski mediji.
To je prvi susret dvojice lidera otkad je Porošenko na izborima 25. maja izabran za novog predsednika Ukrajine, prenela je agencija AP.
Kratak susret Putina i Porošenka se dogodio nakon što su svetski lideri, okupljeni na proslavi savezničkog iskrcavanja u Normandiji, pozirali za zajedničku fotografiju.
Nakon fotografisanja, većina lidera je otišla na ručak u obližnju zgradu, ali su Putin, Porošenko i nemačka kancelarka Angela Merkel ostali ispred da porazgovaraju u troje.
Novinari koji su se nalazili u blizini nisu mogli da čuju razgovor, koji je trajao oko jednog minuta.
Govoreći pred oko 10.000 ljudi među kojima je i oko 350 američkih veterana, na groblju iznad plaže Omaha na kojoj je palo najviše žrtava i pokopano oko 10.000 američkih vojnika, Oland je podsetio da je upravo na toj plaži sve krenulo po zlu, prenosi francuski list "Figaro" (Le Figaro).
"Danas obeležavamo nezaboravni datum naše istorije kada su se naša dva naroda izmešala u borbi za slobodu. Nalazimo se pored jedne lepe mirne plaže, ali je pre 70 godina to bilo jedno ogromno bojno polje", rekao je Oland, koji je ranije danas odao počast i civilima i vojnicima u severnom gradu Kaenu.
Artiljerija nije pogađala mete, tenkovi su tonuli. Mnogi su bili masakrirani, a oni koji su preživeli ostali su da nepomično leže ne pesku okruženi izginulima, podsetio je francuski predsednik govoreći o iskrcavanju savezničkih snaga u Normandiju 6. juna 1944.
Oko 400 veterana Komonvelta u punoj uniformi prisustvovalo je danas službi za žrtve u katedrali u Bajeu, u okviru ceremonija povodom 70. godišnjice izkrcavanja saveznika u Normandiji, uz princa Čarlsa, britanskog premijera Dejvida Kamerona i njegovog francuskog kolege i domaćina Manuela Valsa.
"Amerikanci su bili naši oslobodioci. Francuska nikada neće zaboraviti šta duguje tim vojnicima, šta duguje Sjedinjenim Američkim Državama. Francuska nikada neće zaboraviti solidarnost koja postoji između naše dve zemlje, koja je prevladavala tokom svetskih sukoba, solidarnost koja počiva na idealu slobode", poručio je Oland.
Potom je francuski predsednik naveo nekoliko imena američkih vojnika, podsećajući na njihovo herojstvo.
"Naše zemlje su ujedinjene pred drugim opasnostima za koje se verovalo da su zauvek iščezle: terorizmom, fundamentalizmom, rasizmom", zaključio je Oland.
Oland je stigao helikopterom u Kan.
Okupljenima se obratio i američki predsednik Barak Obama. "Ovde se ne slavi samo pobeda i odaje počast žrtvama, već se takođe sećamo zašto su Amerikanci došli", izjavio je Obama.
"Omaha, Normandija, to su plaže demokratije. Naša pobeda je oblikovala vek, želeli smo da učinimo najviše što možemo kako bi ljudi ponovo imali mir i prosperitet", istakao je on.
Obama je, takođe, zahvalio Franuzima što dobro održavaju američka groblja i što su toplo primili veterane.
"Za mene je čast da ovde odam počast ženama i muškarcima koji su se borili", izjavio je Obama, poručivši veteranima: "Osećamo se skrušeno pred vama".
Francuska danas izuzetno svečano obeležava "najduži dan", Dan D, uz najavljeno prisustvo 19 šefova država i 1.800 veterana, navodi francuska štampa.
O veličini događaja govori sam program i lista zvanica, među kojima su i britanska kraljica Elizabeta II u pratnji članova kraljevske porodice, ruski šef države Vladimir Putin, ali i novoizabrani ukrajinski predsednik Petro Porošenko.
Šefovi država i vlada, kao i veterani, sastali su se za ručkom u zamku Benuvil u blizini čuvenog mosta Pegaz, dok je za popodne predviđena međunarodna ceremonija na plaži Riva Bela.
Ovaj dan je označio početak potiskivanja snaga nacističke Nemačke iz okupirane zapadne Evrope.
Na francuskoj obali, gde se na "Dan D" iskrcalo približno 160.000 savezničkih vojnika, u danas će se povodom jubileja okupiti oko 1.800 veterana i 29 svetskih lidera - od Baraka Obame, preko Angele Merkel do Vladimira Putina.
Kao što se često dešavalo na ceremonijama obeležavanja iskrcavanja u Normandiju - aktuelna politika neizbežno će i ove godine biti u centru medijske pažnje, jer - na obali Normandije zajedno će biti ruski predsednik Putin i novi šef ukrajinske države Petro Porošenko.
Zvanični susret (zasad) nije planiran, ali Kremlj ne isključuje da će "doći do kontakta".
"Dan D" okupiće lidere koji od početka najveće evropske krize posle Hladnog rata komuniciraju često - ali preko telefona i medija.
Kako primećuje američki "Blumberg", Vladimir Putin je ove godine "polu-dobrodošao" gost koji predstavlja "saveznika iz Drugog svetskog rata, neprijatelja iz Hladnog rata, posthladnoratovskog prijatelja u začeću i, u poslednje vreme, protivnika u borbi oko Ukrajine".
Putin je prvi put prisustvovao ceremoniji u Normandiji 2004, u atmosferi pomirenja Istoka i Zapada. Domaćin jubileja, francuski predsednik Fransoa Oland, nije ni pomišljao da mu "otkaže pozivnicu" zbog ukrajinske krize.
"Možete da se ne slažete sa Vladimirom Putinom, ali ja nikad neću zaboraviti da je ruski narod izgubio milione života u Drugom svetskom ratu", istakao je Oland za "Frans 2" (France 2).
Iskrcavanje u Normandiji započelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem nakon kojeg je usledio desant, 6. juna, ili Dan D.
Vojnici su se iskrcali na plaže pod šifrovanim nazivom Sord, Džuno, Gold, Omaha i Juta i operacija je trajala do kraja avgusta i izbijanja savezničkih snaga na liniju reka Loara-Orlean-Sena kao prva etapa savezničkih operacija u zapadnoj Evropi.
U tim vojnim dejstvima bilo je agnažovano 39 savezničkih divizija, 13.000 aviona i 7.000 ratnih i transportnih brodova, a sa nemačke strane je učestvovalo oko 30 divizija.
U borbama, koje su se završile oslobađanjem Pariza, poginulo je oko 600.000 vojnika iz 14 zemalja, koji su sahranjeni na 28 vojnih groblja u Normandiji.
