"Sjedinjene Američke Države već dugo imaju opšte ugovore protiv špijuniranja sa četiri države - Velika Britanija, Kanada, Australija i Novi Zeland. Ipak tajni pravni akt iz 2010. i drugi dokumenti ukazuju da je NSA dobila mnoga veća 'elastična ovlašćenja' nego što je bilo poznato, a koja su omogućavala da se prislušskuju američke kompanije, ne samo njihova komunikaciju u inostranstvu, već bilo koja ciljana komunikacija, takođe", objavio je juče Vašington post.

Vašington post navodi da su 193 država širom sveta od "opravdanog interesa za američke obaveštajne službe", ali da aktivnosti NSA nisu nužno bile primenjene u svim zemljama, mada je Agencija imala ovlašćenja da to čini.

Isti dokument dao je ovlašćenje NSA da "prikuplja poverljive podatke" iz međunarodnih institucija poput Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske unije i Međunarodne agencije za atomsku energiju.

Administracija predsednika Baraka Obame insistirala je da NSA treba da ima "sredstva" da može da osujeti terorističke napade ne samo u SAD-u, već kod njenih saveznika.

NSA je za svoje aktivnosti dobila odobrenje Suda za nadzor stranih obaveštajnih agencija, koje je bilo uključeno u set poverljivih dokumenata koje je objavio bivši službenik te Agencije Edvard Snouden.

Vašington post podseća da je Snoudenu odobren privremeni azil u Rusiji prošlog avgusta, pošto je ozbiljno uzdrmao američki obaveštajni establišment objavljivanjem u britanskim medijima informacija o masovnoj primeni tajnog nadzora (prisluškivanja) unutar SAD-a, ali širom sveta.