Poslanici Evropskog parlamenta izabrali su danas na konstitutivnoj sednici Nemca Martina Šulca za predsednika čiji je mandat dve i po godine.
Za izbor je propisana apsolutna većina, 50 odsto plus jedan glas, a Šulc je od ukupno 751 polanika, dobio je glasove 376 poslanika.
Šulc je izabran u skladu sa dogovorom njegovih socijalista i demokrata (S&D) i Evropske narodne stranke, čiji će kandidat od januara 2017. godine preuzeti predsedničku dužnost od Šulca.
Kandidati za predsednika Evropskog parlamenta, pored Šulca su bili Sajad Karim iz Evropskih konzervativaca i reformista, koji je dobio 101 glas, Pablo Iglesias, Ujedinjena evropska levica i Urlike Lunaček i stranke Zeleni, koji su dobili po 51 glas.
BIOGRAFIJA
Šulc kojeg mediji opisuju kao izuzetno impulsivnog čoveka, važi za osvedočenog Evropljanina i borca za veću integraciju EU.
Uživa veliko poštovanje američkih zvaničnika koji ga smatraju pametnim političarem jer, kako veruju, želi da pretvori EP u instituciju nalik američkom Kongresu.
U jednom intervjuu nemačkom radiju Dojče vele, sebe je opisao kao "advokata malih ljudi", onih koji više ne mogu da se snađu u kompleksnim odnosima u Evropskoj uniji i njenoj birokratiji.
Novu podršku EP Šulc je dobio u zamenu za obećanje da će njegove socijaldemokrate 16. jula u Evropskom parlamentu glasati za izbor Žan-Kloda Junkera, kandidata desnog centra, za predsednika Evropske komisije. Junker je zvanično nominovan za tu funkciju na samitu EU prošle nedelje.
Današnji izbor Šulca za čelnika EP su pored socijaldemokrata, podržali i pripadnici umereno desne Evropske narodnjačke stranke.
Šulc je 18. juna ove godine izabran za predsednika poslaničke grupe socijaldemokrata,funkciju na kojoj je bio pre nego što je 2012. postao predsednik Evropskog parlamenta.
On je pre dve godine na položaju predsednika EP nasledio konzervativca Poljaka Jiržija Buzeka. Tadašnjem izboru je prethodio pokušaj grupe britanskih poslanika da to spreče.
Šulc je rođen 20. decembra 1955. godine u Ahenu, Severna Rajna Vestfalija.
U mladosti je uspešno igrao fudbal ali i, po vlastitom priznanju, bio sklon alkoholu.
Bio je i akviziter knjiga, a po sopstevnim rečima u čitanju i danas rado uživa.
Doktor je tehničkih nauka, honorarno predaje na pojedinim evropskim fakultetima.
Političku karijeru započeo je veoma rano, a politički dres nije menjao. Kao 31-godišnjak izabran je za najmlađeg gradonačelnika u rodnoj pokrajini.
Poslanik je EP od 1994. godine. Dve godine je bio zamenik predsednika poslaničke grupe socijaldemokrata u EP a taj poslanički klub je predvodio od 2004. godine.
Za 20 godina u parlamentu, dolazio je više puta u sukob sa neistomišljenicima. Tako ga je, recimo, 2003. godine, tokom polemike u EP, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni uporedio sa ''čuvarom koncentracionog logora''. Šulc je odgovorio optužbom da je Berluskoni nosilac duple uloge - premijera i medijskog magnata.
Dolazio je u sukob i sa Godfrejom Blumom, britanskim poslanikom u EP jer je kritikovao u jednoj debati o budućnosti evra, odnosno, Pakta stabilnosti, posebnu ulogu Velike Britanije, koja ne pripada evro-zoni, ali uprkos tome učestvuje u diskusiji, naglasivši da bi se neki evroskepticri radovali raspadu EU.
U više navrata kritikovao je donošenje i drugih odluka unutar EU, ocenjujući i da postoji "nemačko-francuski direktorat koji se ne konsultuje sa drugim državama".
Nemačko-francuski duo, koji je nazvao "Merkozi" (Angela Merkel i Nikola Sarkozi), kako je istakao, "pustio je duha iz boce".
Između ostalog, bio je i protiv nemačko-francuskog predloga o privremenom uvođenju kontrole na unutrašnjim granicama zbog straha od ilegalnih useljenika i tu akciju ocenio kao "providni izborni manevar", pet dana pred prvi krug tada održavanih francuskih izbora.
Šulc je oženjen i otac je dvoje dece.
