Putnički avioni nemaju nikakvu šansu da izbegnu ispaljenu raketu, jer nemaju uređaje za upozorenje na raketne napade kakve imaju vojni ili specijalni avioni.
"Pobunjeničke organizacije ili gerilci imaju protivavionske rakete koje se lansiraju sa ramena, ali su one relativno malog kalibra, poput Stinger rakete, koje dostižu maksimalnu visinu od 3.000 do 4.000 metara. Za visinu od 10.000 metara potrebne su neke druge stvari koje pobunjeničke organizacije do sada nisu imale", kaže nemački ekspert za avijaciju Hajnrih Grosbongart za radio "Dojče vele".
Uprkos tome što je iznad istočne Ukrajine poslednjih nedelja oboreno više vojnih aviona koji su leteli mnogo niže, putnički avioni su i dalje leteli tuda jer se, kako kaže, ta visina, po dosadašnjem iskustvu smatrala bezbednom.
"Veliki izvoznici oružja - Amerikanci ili Rusi - do sada su veoma vodili računa o tome da pobunjeničkim organizacijama ne daju rakete koje bi mogle da ugroze komercijalne avione", kaže Grosbongart.
"Ako su avion oborili pobunjenici, onda se mora pažljivo razmotriti kako su došli u posed takvog oružja", upozorava on.
Do sada je, kako podseća, na komercijalne avione na velikim visinama pucala samo vojska.
"Osamdesetih je to bio korejski avion 007 ili Erbas A300 iznad Persijskog zaliva, koji je oborila američke fregata. Vojske imaju takvo oružje. Do sada ga nisu imale pobunjeničke organizacije", kaže on.
Prema njegovim rečima, pilot u putničkom avionu nema nikakve šanse da primeti raketni napad.
"Uređaji upozorenja protiv raketnih napada postoje samo u vojnim avionima i onima koje prevoze ličnosti kao što su šefovi država. Komercijalni avioni nemaju takav sistem", navodi on.
Te rakete su, kako kaže veoma brze i svaki pokušaj reakcije bio bi uzaludan jer su komercijalni avioni relativno spori.
