Rusija kao mere kontrasankcija Zapadu kreće u, zasad mali, trgovinski rat. Zabranjen je uvoz hrane i agrarnih proizvoda iz zemalja koje sprovode sankcije prema Rusiji, a to bi moglo da "uvuče balkanske zemlje u trgovinski rat", kažu sa Zapada.

Konkretno, Putinovim dekretom se zabranjuje ili ograničava na period od godinu dana uvoz u Rusiju poljoprivrednih proizvoda, sirovina i hrane iz zemalja koje su se pridružile sankcijama protiv Rusije, prenela je agencija Interfaks.

Ukazom se protiv tih zemalja uvode se sankcije na period od jedne godine i Vladi Rusije nalaže da napravi spisak pomenute robe.

 U isto vreme, Putin je naložio Vladi da obezbedi izbalansirano tržište i ne dozvoli skok cena poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda.

Ukazom se Vlada obavezuje i da obezbedi veću ponudu domaćih proizvoda.

Putin je, takođe, ukazao da je moguća promena roka režima sankcija, i da Vlada to može da predloži "ukoliko je to neophodno".

Natalija Timakova, portparolka ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, rekla je za RIA Novosti da ministri već pripremaju spisak proizvoda koji se neće uvoziti iz zemalja koje su Rusiji uvele sankcije.

Poljski ministar poljoprivrede Marek Savicki upozorio je večeras da ruski predsednik Vladimir Putin najnovijom odlukom da se na godinu dana blokira uvoz nekih poljoprivrednih proizvoda iz Evropske unije nastoji da uvuče i Zapadni Balkan u trgovinski rat Rusije i Zapada.

"Možda je Putinov cilj da uvuče u trgovinski rat balkanske zemlje. Sve ukazuje na to balkanske zemlje koje još nisu članice EU mogu da budu tržišta na kojima će Rusija kupovati hranu. To sve mogu da budu elementi Putinove igre. Sigurno će pokušati da podeli Evropu", kazao je Savicki večeras poljskoj televiziji TVN24.

Nova odluka Kremlja pogodiće osetno poljske poljoprivrednike i prehrambenu industriju zato što se odnosi na celu EU i Poljska po mišljenju Savickog neće biti u stanju da preusmeri izvoz.

"U ovom trenutku izgleda da nećemo moći da prodajemo na evropskom tržištu. I evropski proizvođači će ostati sa svojim voćem i povrćem na domaćem tržištu", kazao je Savicki i upozorio da u momentima krize raste iskušenje svetskih prozivođača da pribegnu nefer konkurenciji.

"Teže će biti i da dobijemo kompenzacije od EU za naše zemljoradnike", rekao je Savicki i dodao da će račun platiti i Rusija, pošto uvozi polovinu svojih potreba u hrani.

KOKA KOLA SMANJUJE REKLAMIRANJE

Sankcije Zapada, s druge strane, dobijaju reprekusije i na ruskom medijskom terenu.

Najveći svetski proizvođač gaziranih pića, američka Koka-kola, prekinula je emitovanje svoje reklame na ruskim televizijskim kanalima Ren TV, Pjatij kanal, Domašnji i Zvezda, objavio je list "Komersant" pozivajući se na sopstvene izvore i medijsko tržište.

Direktor za spoljne odnose ruske kancelarije Koka-kole Ana Kozlovska potvrdila je tu informaciju i objasnila da su reklame povučene jer pomenuti kanali najmanje odgovaraju ciljanoj publici za brendove kompanije. U Koka-koli nameravaju da reklame usmere na ključne nacionalne TV kanale.

 Izvori "Komersanta" na tržištu pretpostavljaju da je povlačenje reklame povezano sa sankcijama koje su vlasti Evropske unije i SAD uvele Rusiji.

Ren TV i Pjatij kanal su članice Nacionalne medija grupe, koju kontroliše banka Rusija, vlasnika Jurija Kovaljčuka, koja se na spisku sankcija našla još proletos. Toj kreditnoj organizaciji takođe pripada i 54,9 odsto kiparskog Telkresta, koji je vlasnik 25,2 odsto STS Media koji objedinjuje TV kanale Domašnjij, STS i Perec.

Prema podacima "Komersanta", Koka-kola je prošle godine na reklamu u Rusiji potrošila više od 2,5 milijardi rubalja (69,8 miliona dolara). Njen glavni konkurent Pepsiko je istovremeno u tu svrhu izdvojio više od sedam milijardi rubalja (195,5 miliona dolara).