Ljudi su se okupili u znak sećanja na više od 70.000 ljudi koji su poginuli u eksploziji bombe i od posledica narednih meseci i godina.

Bomba je bačena na Nagasaki tačno u 11 sati i dva minuta po lokalnom vremenu.

Zvona su zvonila dok su osobe koje su preživele taj napad, rodbina, državni zvaničnici i strani delegati minutom ćutanja odali poštu žrtvama tačno u vreme kada je detonacija pretvorila ovaj japanski grad u užarenu loptu, navodi AFP.

Ceremonija, kojoj su, između ostalih, prisustvovali japanski premijer Šinzo Abe i američka ambasadorka u Japanu Kerolin Kenedi, održana je iako se tom području približava snažan tajfun.

Gradonačelnik Nagasakija Tomihisa Taue je u govoru na ceremoniji pozvao da se izgradi svet bez nuklearnog oružja i istakao da vlada zabrinutost zbog toga što je japanska vlada prošlog meseca donela odluku da dozvoli vojsci da učestvuje u sukobima kada treba da brani saveznike (tzv. kolektivna samoodbrana).

"Zakletva, upisana u japanskom ustavu, da se Japan odriče ratovanja predstavlja temeljni princip posleratnog Japana i Nagasakija. Međutim zbrzana rasprava o kolektivnoj samoodbrani izazvala je zabrinutost da se ovaj princip ukida. Zato zahtevam od vlade da sasluša ove zabrinute glasove", rekao je Taue.

Ceremonija je održava u blizini mesta na koje je američka vojska 9. avgusta 1945. godine bacila plutonijumsku bombu nazvanu "debeli čovek". Japan je šest dana kasnije kapitulirao i time je okončan Drugi svetski rat.

Bomba na Nagasaki je bačena tri dana nakon što je na Hirošimu bačena atomska bomba, gde je poginulo 140.000 ljudi. To je bila prva atomska bomba koja je bačena u istoriji.

Mišljenja o opravdanosti ova dva atomska napada su podeljena. Dok neki istoričari kažu da je to sprečilo mnogo više žrtava kojih bi bilo u kopnenoj invaziji na Japan, protivnici kažu da atomski napadi nisu bili neophodni za okoncanje rata jer bi Japan i bez toga bio poražen.

Vašington, koji je posle rata postao bliski saveznik Tokija, nikada se nije zvanično izvinio za ove napade, međutim na osnovu diplomatske prepiske, koja je obelodanjena 2009. godine, vidi se da je japanska vlada odbila ideju o američkom izvinjenju i poseti američkog predsednika Baraka Obame Hirošimi.