Velika Britanija mora da produži strarosnu granicu za odlazak u penziju čak do 69 godina do 2050. godine i da poveća minimalne državne penzije da bi mogla da zadovolji potrebe stanovništva čiji je životni vek sve duži, saopštila je komisija vlade.
Velika Britanija mora da produži strarosnu granicu za odlazak u penziju čak do 69 godina do 2050. godine i da poveća minimalne državne penzije da bi mogla da zadovolji potrebe stanovništva čiji je životni vek sve duži, saopštila je komisija vlade.Komisija za penzije je predložila nacionalni penzioni plan u koji će automatski biti uključen svaki pojedinac, mada će imati mogućnost da iz njega izadje.
Komisija predlaže da se godine za dobijanje maksimalne državne penzije povećaju na izmedju 67 i 69 do 2050. godine i da se javna potrošnja za penzije i penzijske povlastice poveća sa sadašnjih 6,2 procenta bruto domaćeg proizvoda na izmedju 7,5 i 8 odsto BDP u 2050.
"Predlažemo princip postepenog pomeranja starosne granice da se u dužem razdoblju održala stabilnost izmedju uplata tokom radnog veka ljudi i isplata državnih penzija," kaže komisija.
Izveštaj predlaze nacionalni plan štednje u kome bi zaposleni učestvovali sa 5 procenata svojih zarada, njihovi poslodavci sa 3 odsto a vlada sa jednim procentom.
Komisija je postavljena da nadje rešenje za penzijsku zagonetku zajedničku svim industijalizovanim zemljama: Zaposleni žive duže, penzionišu se ranije, imaju manje dece i manje štede za penzijske dane.
Procene kažu da će se radno sposobno stanovništvo Evropske unije smanjiti sa 303 miliona danas na 280 miliona do 2030. godine, dok će se odnos broja penzionera prema broju zaposlenih gotovo udvostručiti do 2050.
Italija je prošle godine podigla starosnu granicu za punu penziju na 60 godina sa 57. Belgijski sindikati su prošlog meseca organizovali generalni štrajk protiv plana vlade da produži radni vek do penzije sa 58 na 60 godina. Nemački poslanici su se početkom ovog meseca složili da godine za panziju treba podići sa 65 na 67 izmedju 2012. i 2035. godine.
(Beta)
