Sjedinjene Američke Države, zemlja koja bi volela da je svet smatra šampionom demokratije i ljudskih prava, ponovo se ovih dana našla na udaru kritike medjunarodnih organizacija i vlada, a povod je neslavan jubilej - očekivanje izvršenja 1000. smrtne kazne otkako je pre gotovo tri decenije ta zemlja ponovo uvela smrtnu kaznu.
Sjedinjene Američke Države, zemlja koja bi volela da je svet smatra šampionom demokratije i ljudskih prava, ponovo se ovih dana našla na udaru kritike medjunarodnih organizacija i vlada, a povod je neslavan jubilej - očekivanje izvršenja 1000. smrtne kazne otkako je pre gotovo tri decenije ta zemlja ponovo uvela smrtnu kaznu.Evropska unija i većina drugih zemalja širom sveta odavno su ukinule smrtnu kaznu i to se danas, na Svetski dan borbe protiv smrtne kazne, smatra nespornim civilizacijskim dostignućem.
Amerikanci, opterećeni vekovnim nasledjem puritanskog fundamentalizma, ne misle, medjutim, tako pa se zato i dalje nalaze u društvu zemalja poput Saudijske Arabije, Indonezije, Kine i drugih zemalja koje vrlo olako izriču i još lakše izvršavaju smrtnu kaznu.
Pravni stručnjaci iz Evrope ističu da je upravo to najveći problem - činjenica da američki sudovi često izriču smrtne kazne olako, bez "betonski" čvrstih dokaza, samo na osnovu indicija.
Štampa u SAD beleži ovih dana veliko slavlje osudjenika na smrt Harolda Vilsona koji se, posle 16 godina provedenih u zatvoru, u svakodnevnom očekivanju smrtonosne injekcije, konačno vratio kući kao slobodan čovek pošto je najzad dokazano da je nevin.
Vilsona, Amerikanca crne boje kože, proglasila je krivim za ubistvo izvršeno u 1989. godini, porota sastavljena isključivo od belaca.
Rasni problem je dodatna nevolja koja pritiska objektivnost američkih sudova, jer zvanična statistika kaže da osumnjičeni tamne boje kože imaju višestruko više "šansi" da budu osudjeni na smrt nego belci.
To isto važi i za siromašne i bogate - siromašni jedva da imaju neku šansu da dokažu svoju nevinost zato što, kako ističe nemački nedeljnik "Špigel", u SAD ni tužiocima ni advokatima nije stalo do istine, već samo do sopstvene pobede - bukvalno po svaku cenu!
Vilson, dakle, može da konačno odahne i da na miru razmisli šta mu dalje valja činiti - da tuži državu, na primer - ali koliko je drugih, isto tako nevinih ljudi pogubljeno?
Taj podatak se ne zna sa sigurnošću, ali jedan slučaj ostaje u sećanju - onaj koji ovih dana navodi list "Hjuston kronikl" iz teksaškog grada Hjustona: Ruben Kantu je 1993. godine, nevin, umoren u Teksasu jer je dokazano da je smrtna presuda izrečena na osnovu iskaza dvaju svedoka koji su - lagali.
"Svedoci su 'identifikovali' navodnog ubicu tek pod velikim pritiskom policije", napisao je dnevnik iz Hjustona.
Ipak, postoji i manje tamna strana ove nimalo vesele hronike - od ponovnog uvodjenja smrtne kazne 1976. godine, 122 osudjenika su uspeli da umaknu ruci dželata pošto su dokazali da su nevini.
Upravo ta činjenica, prevelik broj olako izrečenih najtežijh presuda, bio je razlog što je 1972. godine Vrhovni sud SAD ukinuo smrtnu kaznu. Samo četiri godine kasnije, medjutim, američki političari su uspeli da tu odluku najvišeg sudskog organa zaobidju, pa je tako 38 od ukupno 50 američkih saveznih država ponovo uvelo srmtnu kaznu.
(Tanjug)
