Pognutih glava, rodjaci žrtava terorističkih napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine odali su u utorak počast poginulima, dok su najveći heroji te tragedije, njujorški vatrogasci, čitali imena ubijenih - njih oko 3.000.
"Tog dana osećali smo se usamljeno, ali ne zadugo i ne jedni od drugih. Šest godina je prošlo i naše mesto je još uvek uz vas", rekao je gradonačelnik najvećeg američkog grada Majkl Blumberg, u parku nedaleko od mesta gde su se nekad nalazili tornjevi Svetskog trgovinskog centra.
Porodice i prijatelji žrtava nosili su sveće, cveće i fotografije ljudi čiji su životi okončani u ruševinama nekada najviših zgrada Menhetna. Tamo se sada nalaze desetine mašina, koje postavljaju temelje nove gradjevine - 540 metara visokog budućeg "tornja slobode".
Po prvi put na spisak žrtava uključena su imena ljudi koji su, mesecima kasnije, umirali od posledica otrovne prašine nastale rušenjem "bliznakinja" Svetskog trgovinskog centra.
Komemoracija je održana i u gradiću Šanksvil u Pensilvaniji, gde je izgradjen memorijalni centar u znak sećanja na 40 putnika i članova posade čuvenog "leta 93" koji su, shvativši šta planiraju otmičari, rešili da im se suprostave. Taj avion se srušio u ledinu, ali je njihovim žrtvovanjem sprečena još veća tragedija.
"Dajem vam obećanje da ćemo svakog dana nastaviti da štitimo narod ove zemlje, u ime onih koji su herojski stradali na 'letu 93'", rekao je šef Sekretarijata za bezbednost domovine, američkog ministarstva unutrašnjih poslova, Majkl Čertof.
Nekadašnji gradonačelnik Njujorka, i jedan od kandidata za republikansko mesto u trci za predsednika SAD, Rudolf Djulijani i, kako stvari trenutno stoje, najverovatnija prva predsednica SAD Hilari Rodam Klinton, takodje, su prisustvovali komemoraciji u Njujorku, ali uz ozbiljan otpor vatrogasaca i porodica stradalih koji su upozorili da taj dogadaj ne treba koristiti u političke svrhe.
"Bio sam tu kad se sve to dogodilo, i svake naredne godine. Da nisam došao, bilo bi neobično. Lično, ne bih to mogao sebi da oprostim", rekao je Djulijani.
Predsednik Džordž Buš i načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Piter Pejs su održali minut ćutanja na travnjaku ispred Bele kuće.
"Ne znam reči pogodne da vam kažem šta mi leži na srcu, na našim srcima, šta vaši sugradjani misle danas. Nadamo se samo da će ova okupljanja pomoći da vam se umanji bol", rekao je general Pejs.
Kako je svet obeležio ovaj dan možete videti ovde.
(Tanjug)
"Tog dana osećali smo se usamljeno, ali ne zadugo i ne jedni od drugih. Šest godina je prošlo i naše mesto je još uvek uz vas", rekao je gradonačelnik najvećeg američkog grada Majkl Blumberg, u parku nedaleko od mesta gde su se nekad nalazili tornjevi Svetskog trgovinskog centra.
Porodice i prijatelji žrtava nosili su sveće, cveće i fotografije ljudi čiji su životi okončani u ruševinama nekada najviših zgrada Menhetna. Tamo se sada nalaze desetine mašina, koje postavljaju temelje nove gradjevine - 540 metara visokog budućeg "tornja slobode".
Po prvi put na spisak žrtava uključena su imena ljudi koji su, mesecima kasnije, umirali od posledica otrovne prašine nastale rušenjem "bliznakinja" Svetskog trgovinskog centra.
Komemoracija je održana i u gradiću Šanksvil u Pensilvaniji, gde je izgradjen memorijalni centar u znak sećanja na 40 putnika i članova posade čuvenog "leta 93" koji su, shvativši šta planiraju otmičari, rešili da im se suprostave. Taj avion se srušio u ledinu, ali je njihovim žrtvovanjem sprečena još veća tragedija.
"Dajem vam obećanje da ćemo svakog dana nastaviti da štitimo narod ove zemlje, u ime onih koji su herojski stradali na 'letu 93'", rekao je šef Sekretarijata za bezbednost domovine, američkog ministarstva unutrašnjih poslova, Majkl Čertof.
Nekadašnji gradonačelnik Njujorka, i jedan od kandidata za republikansko mesto u trci za predsednika SAD, Rudolf Djulijani i, kako stvari trenutno stoje, najverovatnija prva predsednica SAD Hilari Rodam Klinton, takodje, su prisustvovali komemoraciji u Njujorku, ali uz ozbiljan otpor vatrogasaca i porodica stradalih koji su upozorili da taj dogadaj ne treba koristiti u političke svrhe.
"Bio sam tu kad se sve to dogodilo, i svake naredne godine. Da nisam došao, bilo bi neobično. Lično, ne bih to mogao sebi da oprostim", rekao je Djulijani.
Predsednik Džordž Buš i načelnik združenog štaba oružanih snaga SAD general Piter Pejs su održali minut ćutanja na travnjaku ispred Bele kuće.
"Ne znam reči pogodne da vam kažem šta mi leži na srcu, na našim srcima, šta vaši sugradjani misle danas. Nadamo se samo da će ova okupljanja pomoći da vam se umanji bol", rekao je general Pejs.
Kako je svet obeležio ovaj dan možete videti ovde.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.