Prvulović, jedan od vodećih svetskih eksperata za tropske i infektivne bolesti, ne samo da je zabrinut brzinom širenja ebole, već je i ogorčen načinom na koji se u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji i Ujedinjenim nacijama tretira opasnost po čovečanstvo od smrtonosne zaraze za koju još nema leka.

"Jako sam ljut. Svetska zdravstvena organizacija, na čelu sa Margaret Čen, treba da ide na sud i odgovara, jer su dozvolili da nepotrebno umre toliko ljudi. I UN pod hitno treba da preispitaju svoj stav prema eboli, jer ovo što se dešava ravno je planiranom genocidu. Trenutno je ugrožena Afrika, ali ako se ubrzo na zaustavi širenje ebole, pošast će zahvatiti i sve ostale kontinente", kazao je on u intervjuu frankfurtskim "Vestima".

Virus se brzo širi, a na terenu se konkretno ne vidi da se bolest suzbija, osim što se daju prognoze da će uskoro umreti još 20.000 ljudi, dodao je epidemiolog koji je bio u timu dr Mana i dr Pjota, koji su prvi otkrli da je reč o novom smrtonosnom virusu, kada se prvi put ova zaraza pojavila pre 38 godina u Kongu, a potom u Nigeriji i Senegalu.

"Nama je tada preminulo oko 500 ljudi i bolest je bila zaustavljena, dok se danas Svetska zdravstvena organizacija bavi prognozama, a koordinator UN zadužen za ebolu umesto da je na terenu kojim se zaraza širi, sedi ovde, u Americi", kritikuje Prvulović dodajući da je neprekidno u kontaktu sa Ujedinjenim afričkim kongresom i da ga je pozvala premijerka Liberije da dođe u ovu zemlju i pomogne.

"Pozvala me je njihova kancelarka Ivet Česon i obećala da ću imati odrešene ruke, da će me u svemu slušati ne samo ona i predsednik države Liberije, već i vojska i policija. Jer, da bi se zaustavilo širenje ebole, neophodno je diktatorsko ponašanje. To znači totalni karantin za sve obolele i one koji su bili sa njima u kontaktu, kao i za medicinsko osoblje", rekao je Prvulović.

Prema njegovim rečima, "danas po selima Liberije mrtvi leže na ulicama, pre ukopa ih kupaju i plitko sahranjuju, umesto da se telo kremira, a sve lične stvari preminulog momentalno spale. Treba da se, ako ne može drugačije, uz pomoć vojske i policije zabrani svaki kontakt s obolelim osobama i svima onima koji su u karantinu. Mi smo pre četiri decenije tako radili, ali i na lokalnim jezicima ljudima davali uputstva kako da prepoznaju ebolu i šta moraju da čine da bi se sačuvali. Očigledno da danas toga nema", objasnio je on.

Međutim, da bi otišao u Liberiju potrebna mu je saglasnost UN i njihov diplomatski pasoš, te da Ujedinjeni afrički kongres i Liberija zvanično zatraže od svetske organizacije da ga pošalju kao svog specijalnog izaslanika, status koji mu je neophodan da bi imao odrešene ruke.

"Osim toga, neophodno je da se Liberiji i ostalim najugroženijim zemljama, odmah doniraju oprema i medikamenti u dovoljnim količinama, uključujući i uređaje za proizvodnju seruma iz krvi onih koji su preživeli ebolu. Jer, svako ko preživi postaje trajno imun, ako se toj osobi uzme samo 250 grama krvi i od nje napravi serum, može se pomoći da se sa bolešću izbori oko 50 obolelih. Serum može da pomogne da više od 40 odsto obolelih preživi, umesto 10 odsto kao što je dosadašnji pokazatelj", naglasio je Prvulović dodajući da se u sadašnjoj epidemiji ispostavilo da je i medikament za lečenje side dao rezultate.

Upitan šta bi učinio ako bi se u Srbiji pojavila ebola, Prvulović kaže da bi smesta došao, kao što je učinio i u slučaju velikih boginja kad su se svojevremeno pojavile u Jugoslaviji i kad je ubrzanom vakcinacijom uz pomoć medicinskih pištolja zaustavljena bolest.

Napominje da se, prema dosadašnjim postupcima, vidi da je Ministarstvo zdravlja Srbije "veoma odgovorno i stručno, poštuje i sprovodi sve neophodne preventivne procedure".