U studiji se ističe da bi prvi kolonisti na Marsu počeli da umiru nakon svega 68 dana provedenih tamo.

Nizak vazdušni pritisak, velik rizik od ekplozije i manjak rezervnih delova samo su neki od potencijalnih opasnosti koji očekuju bilo koga tko se odvaži na avanturu na Marsu.

Prvo bi astronauti ostali bez zaliha hrane. Bazirano na planu misije Mars One projekta, studenti MIT-ja ističu da bi kolonisti jednostavno umrli od gladi.

Jedan od ciljeva ove misije  je i uzgajanje sopstvene  hrane u nekim od naseobinai na Marsu. Prema oceni studenata, to bi stvorilo vrlo velike količine kiseonika što predstavlja veliki rizik od požara.

Kao rezultat toga, bio bi potreban nekakav sastav otpuštanja kiseonika- a takva tehnologija nije još razvijena za svemirske letove', naglašava se u studiji, koju prenosi Daily Mail.

Vlaga u modulima bila bi oko 100 odsto, što samo po sebi nije smrtonosno, ali ne bi bilo prijatno astronautima.

I na kraju,  rezervni delovi bi bili neohodni, a do njih bi se dolazilo vrlo  teško. Nakon 130 meseci na površini Marsa rezervni delovi činili bi 62 odsto tereta koji je transportovan sa Zemlje na površinu Crvene planete.

Isto tako, u studiji se ističe da bi za prebacivanje sve potrebne opreme na Mars bilo potrebno 15 lansiranja nadolazeće super-rakete Space X firme - Falcon Heavy. jena tih 15 lansiranja bila bi 4,5 milijardi dolara.

Međutim, studija daje i jedno konstruktivno rešenje koje bi osiguralo preživljavanje posade na duge staze. Naime, navedeno je da bi se hrana mogla uzgajati u odvojenom objektu, a višak kiseonika skladištiti, a da se u naseobinama pušta samo onoliko kiseonika koliko je potrebno za normalan život kolonista.

Na kritike studije s MIT-ja odgovorio je izvršni direktor "Mars One" projekta, Bas Lansdrop i rekao da ih smatra netačnim. Priznao je, doduše, da bi neki aspekti mogli biti problem, uključujući i taj da bi se javila nestašica rezervnih delova za popravke i održavanje naseobina.