Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-mun zatražio je pojačavanje napora za uspostavljanje mira i bezbednosti u Avganistanu, punih šest godina od kada su SAD izvele invaziju na tu državu.
Generalni sekretar svetske organizacije okupio je u nedelju u sedištu UN na njujorškom Ist riveru lidere 17 "ključnih" država u procesu rešavanja avganistanskih problema, uključujući i predesdnika te države Hamida Karzaija.
Specijalni predstavnik UN za Avganistan i nekadašnji zvaničnik UNMIK-a Tom Kenings izjavio je da svetska organizacija očekuje pojačan angažman svih strana uključenih u rešavanje problema u toj državi, posebno veći broj vojnika iz država članica NATO-a.
"Treba nam više vojnika, više novca i stalna privrženost rešavanju problema", rekao je Kenings.
Posle američke invazije Avganistana 2001. godine, medjunarodna zajednica očekivala je potpuni nestanak talibana sa političke scene u toj državi, ali njihov uticaj konstantno raste od napada SAD na Irak dve godine kasnije.
Osim ozbiljnih bezbednosnih problema, medjunarodne snage rasporedjene u toj državi pokazale su se nesposobnim da zaustave rast proizvodnje sirovog opijuma, glavne sirovine za dobijanje heroina, jer na Avganistan sada otpada više od 90 odsto ukupne svetske produkcije te droge.
U Avganistanu je rasporedjeno oko 50.000 zapadnih vojnika, što, prema mišljenju stručnjaka, ni izdaleka ne odgovora bezbednosnim izazovima koji potresaju tu državu, poput rastućeg uticaja talibana i sve bezobzirnijih akcija radikalnih islamista.
Poput Iraka, SAD i niz zapadnih država zatražili su od UN pojačano prisustvo na terenu, čemu se generalni sekretar svetske organizacije do sada uspešno odupirao, objašnjvajući da u toj drzavi jednostavno ne postoje odgovarajući bezbednosni preduslovi za upućivanje dodatnih službenika UN.
Glavnu zamerku UN predstavlja primedba da se talibanski pokret ne može pobediti vojnim sredstvima, već je potrebno definisati ozbiljnu razvojnu strategiju, uključujući ekonomski napredak, obrazovanje i sveobuhvatnu političku inicijativu.
Jedan od mogućih izlaza iz krize predstalja i početak pregovora sa talibanima, koji su razgovore uslovili povlačenjem svih stranih trupa iz Avganistana, na šta će slabašna vlada u Kabulu teško pristati.
(Tanjug)
Generalni sekretar svetske organizacije okupio je u nedelju u sedištu UN na njujorškom Ist riveru lidere 17 "ključnih" država u procesu rešavanja avganistanskih problema, uključujući i predesdnika te države Hamida Karzaija.
Specijalni predstavnik UN za Avganistan i nekadašnji zvaničnik UNMIK-a Tom Kenings izjavio je da svetska organizacija očekuje pojačan angažman svih strana uključenih u rešavanje problema u toj državi, posebno veći broj vojnika iz država članica NATO-a.
"Treba nam više vojnika, više novca i stalna privrženost rešavanju problema", rekao je Kenings.
Posle američke invazije Avganistana 2001. godine, medjunarodna zajednica očekivala je potpuni nestanak talibana sa političke scene u toj državi, ali njihov uticaj konstantno raste od napada SAD na Irak dve godine kasnije.
Osim ozbiljnih bezbednosnih problema, medjunarodne snage rasporedjene u toj državi pokazale su se nesposobnim da zaustave rast proizvodnje sirovog opijuma, glavne sirovine za dobijanje heroina, jer na Avganistan sada otpada više od 90 odsto ukupne svetske produkcije te droge.
U Avganistanu je rasporedjeno oko 50.000 zapadnih vojnika, što, prema mišljenju stručnjaka, ni izdaleka ne odgovora bezbednosnim izazovima koji potresaju tu državu, poput rastućeg uticaja talibana i sve bezobzirnijih akcija radikalnih islamista.
Poput Iraka, SAD i niz zapadnih država zatražili su od UN pojačano prisustvo na terenu, čemu se generalni sekretar svetske organizacije do sada uspešno odupirao, objašnjvajući da u toj drzavi jednostavno ne postoje odgovarajući bezbednosni preduslovi za upućivanje dodatnih službenika UN.
Glavnu zamerku UN predstavlja primedba da se talibanski pokret ne može pobediti vojnim sredstvima, već je potrebno definisati ozbiljnu razvojnu strategiju, uključujući ekonomski napredak, obrazovanje i sveobuhvatnu političku inicijativu.
Jedan od mogućih izlaza iz krize predstalja i početak pregovora sa talibanima, koji su razgovore uslovili povlačenjem svih stranih trupa iz Avganistana, na šta će slabašna vlada u Kabulu teško pristati.
(Tanjug)
Pridruži se MONDO zajednici.