Američka Centralna obavestajna agencija (CIA) napunila je 60 godina, ispunjenih živopisnim i kontroverznim delovanjem od kako je stvorena kao direktna posledica iznenadnog japanskog napada na Perl Harbur.
Desilo se da je napad na Perl Harbur bio iznenadan iako je tada dovoljno informacija ukazivalo da predstoji, ali su one bile rasute u različitim sektorima američke vlade i nisu bile objedinjene.
"Bili smo iznenadjeni 7. decembra 1941, a imali smo sve potrebne obaveštajne podatke. Ali, oni su bili u fijokama previše različitih agencija. Nismo bili u stanju da sagledamo pravu sliku," izjavio je radiju Glas Amerike bivši službenik CIA, Judžin Potit.
Zato je predsednik Frenklin Ruzvelt formirao Kancelariju za strateške službe, ili OSS, za spijunaže i sabotaže na teritorijama pod okpacijom Nemačke i Japana.
Šef OSS, Vilijam Donovan, lobirao je za uspostavljanje nove, posleratne obaveštajne agencije koja bi obezbedila da američko rukovodstvo bude "svestrano obavešteno u vodjenju politike." "Amerika ne može sebi da priušti predratno neznanje," rekao je on.
Osamnaestog septembra 1947. godine formirana je Centralna obaveštajna agencija pošto je Kongres usvojio, a predsednik Truman potpisao zakon o nacionalnoj bezbednosti.
U ranim danima, CIA je u velikoj meri bila popunjena veteranima OSS-a. Bivši oficir CIA, Piter Ernest, koji danas vodi popularni Medjunarodni špijunski muzej u Vašingtonu, kaže da je CIA tokom hladnog rata bila mnogo drugačija nego danas.
"Bili smo upućeni na velike misije i osećali se kao prva linija fronta u hladnoratovskoj borbi, bilo da se radilo o prikupljanju obaveštajnih podataka ili tajnim akcijama."
Medjutim, CIA se zbog obaveštajnih propusta našla pod udarom kritike: nije blagovremeno predvidela propast Sovjetskog Saveza, a u novije vreme iznela je pogresne tvrdnje da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje.
Najkontroverznije su bile tajne akcije CIA, kao sto su državni udar u Iranu 1953. godine kojim je Muhamed Reza Pahlavi dosao na vlast, i rušenje izabrane vlade Salvadora Aljendea u Čileu 1973.
Ali, kako obaveštajni operativci naglasavaju, takve operacije su uvek naredjivali ili odobravali predsednici. U novoj knjizi o CIA, pod naslovom "Legat pepel", novinar Tim Vajner kaže da istorija agencije nije popločana prevelikim uspesima.
Vajner navodi da američkoj agenciji nedostaju iskustvo i strpljenje koje poseduju obaveštajne službe Velike Britanije i Rusije koje su kroz istoriju svoje operativce slale u druge zemlje na duži vremenski period.
Bivši zamenik direktora CIA, Džon Meklaflin, priznaje da je bilo obaveštajnih propusta, ali kao svetle i u javnosti poznate primere on navodi brz odgovor CIA u Avganistanu posle terorističkih napada 11. septembra 001, i razbijanje mreže koja je krijumčarila nuklearno oružje.
Ali, 60 godina posle napada na Perl Harbur i posle milijardi dolara potrosenih na obaveštajne podatke, SAD su 11. septembra 2001. ponovo bile meta neočekivanog udara.
Rasprava oko propusta zbog kojih planiranje tih napada nije otkriveno i dalje se nastavlja. Meklaflin kaže da su CIA i druge špijunske agencije "znale da se nešto sprema, ali ne gde i kad."
Skoro polovina sada zaposlenih u CIA primljeno je u službu posle 11. septembra 2001. Ta nova, komjuterski obrazovana generacija analitičara i operativaca na terenu barata tehnologijom koju špijuni ranije nisu mogli ni da zamisle.
(Beta)
Desilo se da je napad na Perl Harbur bio iznenadan iako je tada dovoljno informacija ukazivalo da predstoji, ali su one bile rasute u različitim sektorima američke vlade i nisu bile objedinjene.
"Bili smo iznenadjeni 7. decembra 1941, a imali smo sve potrebne obaveštajne podatke. Ali, oni su bili u fijokama previše različitih agencija. Nismo bili u stanju da sagledamo pravu sliku," izjavio je radiju Glas Amerike bivši službenik CIA, Judžin Potit.
Zato je predsednik Frenklin Ruzvelt formirao Kancelariju za strateške službe, ili OSS, za spijunaže i sabotaže na teritorijama pod okpacijom Nemačke i Japana.
Šef OSS, Vilijam Donovan, lobirao je za uspostavljanje nove, posleratne obaveštajne agencije koja bi obezbedila da američko rukovodstvo bude "svestrano obavešteno u vodjenju politike." "Amerika ne može sebi da priušti predratno neznanje," rekao je on.
Osamnaestog septembra 1947. godine formirana je Centralna obaveštajna agencija pošto je Kongres usvojio, a predsednik Truman potpisao zakon o nacionalnoj bezbednosti.
U ranim danima, CIA je u velikoj meri bila popunjena veteranima OSS-a. Bivši oficir CIA, Piter Ernest, koji danas vodi popularni Medjunarodni špijunski muzej u Vašingtonu, kaže da je CIA tokom hladnog rata bila mnogo drugačija nego danas.
"Bili smo upućeni na velike misije i osećali se kao prva linija fronta u hladnoratovskoj borbi, bilo da se radilo o prikupljanju obaveštajnih podataka ili tajnim akcijama."
Medjutim, CIA se zbog obaveštajnih propusta našla pod udarom kritike: nije blagovremeno predvidela propast Sovjetskog Saveza, a u novije vreme iznela je pogresne tvrdnje da Sadam Husein poseduje oružje za masovno uništenje.
Najkontroverznije su bile tajne akcije CIA, kao sto su državni udar u Iranu 1953. godine kojim je Muhamed Reza Pahlavi dosao na vlast, i rušenje izabrane vlade Salvadora Aljendea u Čileu 1973.
Ali, kako obaveštajni operativci naglasavaju, takve operacije su uvek naredjivali ili odobravali predsednici. U novoj knjizi o CIA, pod naslovom "Legat pepel", novinar Tim Vajner kaže da istorija agencije nije popločana prevelikim uspesima.
Vajner navodi da američkoj agenciji nedostaju iskustvo i strpljenje koje poseduju obaveštajne službe Velike Britanije i Rusije koje su kroz istoriju svoje operativce slale u druge zemlje na duži vremenski period.
Bivši zamenik direktora CIA, Džon Meklaflin, priznaje da je bilo obaveštajnih propusta, ali kao svetle i u javnosti poznate primere on navodi brz odgovor CIA u Avganistanu posle terorističkih napada 11. septembra 001, i razbijanje mreže koja je krijumčarila nuklearno oružje.
Ali, 60 godina posle napada na Perl Harbur i posle milijardi dolara potrosenih na obaveštajne podatke, SAD su 11. septembra 2001. ponovo bile meta neočekivanog udara.
Rasprava oko propusta zbog kojih planiranje tih napada nije otkriveno i dalje se nastavlja. Meklaflin kaže da su CIA i druge špijunske agencije "znale da se nešto sprema, ali ne gde i kad."
Skoro polovina sada zaposlenih u CIA primljeno je u službu posle 11. septembra 2001. Ta nova, komjuterski obrazovana generacija analitičara i operativaca na terenu barata tehnologijom koju špijuni ranije nisu mogli ni da zamisle.
(Beta)
Pridruži se MONDO zajednici.