Predsednik SAD Džordž Buš izjavio je u ponedeljak da to što je iranskom predsedniku Mahmudu Ahmadinedžadu omogućeno da održi predavanje na američkom Univerzitetu Kolumbija "govori zapravo o veličini Amerike".
Buš je u intervjuu za američku televiziju Foks rekao da ako predsednik Univerziteta Kolumbija Li Bolinger smatra da će Ahmadinedžadova poseta za studente biti edukativna, onda se on s tim slaže.
Poziv iranskom predsedniku da održi predavanje na prestižnom američkom univerzitetu izazvao je polemike i oštre proteste javnosti u toj zemlji.
Više stotina demonstranata koji su zahtevali da se otkaže najavljeno predavanje, okupilo se ispred Kolumbije i preko puta sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde Ahmadinedžad u utorak treba da se obrati učesnicima Generalne skupštine UN.
"Ovo je mesto visokog obrazovanja i ako predsednik (univerziteta) smatra da je dobra ideja u cilju edukacije da tu dodje iranski lider i obrati se studentima, onda se ja s tim slažem", rekao je Buš.
"Ako razmislite, on je šef države koja finansira terorizam, a ipak institucija u našoj zemlji daje mu priliku da iznese svoju stranu priče, što zapravo govori o slobodi zemlje", dodao je američki predsednik.
Buš je kazao i da nije siguran da bi i on ponudio Ahmadinedžadu da se obrati studentima Kolumbije, ali da to ipak govori o "veličini Amerike".
"Dovoljno smo sigurni u sebe da dozvolimo nekome da dodje i iznese svoje stavove. Nadam se samo da će svima reći istinu", rekao je Buš.
Iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad izazvao je niz kontroverzi i oštre proteste jevrejske zajednice u Njujorku, kada se pojavio za govornicom univerziteta Kolumbija, gde je, pokušao da ublaži kritike na račun politike vlasti u Teheranu i objasni razloge zbog kojih Islamska republika insistira na razvoju nuklearnog programa.
"Već 60 godina bezbednost na Bliskom Istoku je u opasnosti... Kao i svaki naučnik i akademik pitam: Ako se Holokaust uistinu dogodio zašto nema odgovarajućih naučnih istraživanja. Postoje naučnici koji tom problemu pristupaju sa druge strane, ali završavaju u zatvoru", rekao je Ahmedinežad pred oko 800 studenata poznatog njujorškog univerziteta.
Nekoliko stotina demonstranata glasno je protestovalo protiv odluke čelnika Kolumbije da dozvole Ahmedinežadu da se pojavi za govornicom, pre svega zbog činjenice da iranski predsednik izaziva gnev javnosti zbog negiranja Holokausta i poziva na uništenje Izraela.
Ahmadinežada je predsednik univerziteta Kolumbija Li Bolindžer najavio kao "običnog i okrutnog diktatora" i naveo da je nastup iranskog predsednika najbolji pokazatelj "privrženosti te institucije slobodi govora i javnih nastupa".
"Neću početi govor osećajem pogodjenosti neprijateljskim dočekom", odgovorio je Ahmedinedžad.
"To je, prosto, skandal. Da čovek koji negira smrt četiri miliona Jevreja govori na mestu na kojem su ranije govorili Nelson Mendela, Vaclav Havel. Užas ", rekao je za Tanjug Jicak Goldštajn, jedan od pripadnika grupa ortodoksnih Jevreja, koji su i bili najglasniji protivnici Ahmedinežadovog pojavljivanja na univerzitetu Kolumbija.
"Mi volimo sve nacije. Mi smo prijatelji sa jevrejskim narodom... Ali da bi rešili probleme, moramo dozvoliti Palestincima da se izjasne o svojoj sudbini putem referenduma. Šta izaberu kao nacija, svet mora poštovati", rekao je Ahmedinežad, odgovarajući na pitanja o odnosu Islamske republike i Izraela.
On je ponovio svoje negativne stavove o Izraelu posle sastanka s liderima anticionističke jevrejske grupe "Naturei Karta internešenel" koja se protivi postojanju države Izrael.
Većina ostalih jevrejskih organizacija oštro je kritikovala boravak Ahmadinedžada u Njujorku, posebno posetu univerzitetu Kolumbija.
"Mi ne priznajemo taj režim (Izrael) zato što je zasnovan na okupaciji i rasizmu. On konstantno napada svoje susede", rekao je Ahmedinedžad na video konferenciji sa Nacionalnim pres klubom u Vašingtonu, navodeći nedavne vojne akcije Izraela u Siriji i Libanu.
On je dodao i da je izraelski režim ubio mnogo ljudi, a mnoge proterao iz njihovih domova.
Iranski predsednik se takodje osvrnuo i na SAD: "Protivimo se načinu na koji vlada SAD pokušava da upravlja svetom. Mislimo da je taj metod pogrešan. On vodi ratu, diskriminaciji i krvoproliću".
Ahmadinedžad je, medjutim, nastojao da umanji značaj upozorenja na oružani sukob Irana i Zapada zbog nukleranog programa Teherana za koji SAD i ostale zemlje zapada tvrde da za cilj ima konstruisanje nukelarnog oružja.
"Smatramo da je priča o ratu propagandno orudje. Ljudi koji pričaju (o ratu) moraju da navedu legitimne razloge za rat", rekao je Ahmadinedžad.
Ahmadinežad je izbegao da odgovori na pitanje da li Teheran želi uništenje Izraela, prebacujući temu razgovora na probleme Palestinaca.
Iranski predsednik, takodje, nije odgovorio ni na pitanje da li njegova država naoružava šijitske pobunjenike u Iraku, Hezbolah u Libanu i Hamas na palestinskim teritorijama, već je optužio Sjedinjene Američke Države za podsticanje nasilja na Bliskom i Srednjem Istoku i akcije protiv vlasti u Iranu.
"Iranska nacija je oduvek pružala ruku prijateljstva tim nacijama. Mi nismo baza već žrtve terorizma. Oni podržavaju terorizam i onda upiru prstom u nas", rekao je Ahmedinedžad.
"Djavo je sleteo", osvanulo je na naslovnoj strani njujorškog tabloida "Njujork post", opisujući mišljenje većine Amerikanaca o iranskom predsedniku, čija bi država veoma lako mogla postati meta sledeće vojne intervencije Vašingtona, pre svega zbog nastojanja Teherana da razvije nuklearnu tehnlogiju, bez odgovarajućeg nadzora Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
"Naš cilj je proizvodnja nuklearnog goriva za civilnu upotrebu. IAEA je više puta izveštavala da je naš program civilnog karaktera. No, dve ili tri sile smatraju da imaju monopol na tehnologiju i znanje i pokušavaju da nas spreče da dodjemo do toga. Vi ste načinili petu generaciju atomskog oružja, sa kojim pravom dovodite u pitanje naš program? Mi ne želimo bombe", rekao je Ahmedinedžad.
Ahmedinežad je želeo da poseti mesto na kojem je septembra 2001. godine izvršen teroristički napad na Svetski trgovinski centar, ali su mu njujorške vlasti uskratile tu vrstu promocije.
Ahmedinedžadov dolazak u Njujork usledio je nekoliko dana pošto su Sjedinjene Američke Države pokrenule novu inicijativu za uvodjenje trećeg po redu paketa kaznenih mera vlastima u Teheranu zbog odbijanja Islamske republike da zaustavi program razvoja nuklearne energije i naoružavanje različitih anti-američkih grupa po Bliskom i Srednjem Istoku.
(Agencije/MONDO)
Buš je u intervjuu za američku televiziju Foks rekao da ako predsednik Univerziteta Kolumbija Li Bolinger smatra da će Ahmadinedžadova poseta za studente biti edukativna, onda se on s tim slaže.
Poziv iranskom predsedniku da održi predavanje na prestižnom američkom univerzitetu izazvao je polemike i oštre proteste javnosti u toj zemlji.
Više stotina demonstranata koji su zahtevali da se otkaže najavljeno predavanje, okupilo se ispred Kolumbije i preko puta sedišta Ujedinjenih nacija u Njujorku, gde Ahmadinedžad u utorak treba da se obrati učesnicima Generalne skupštine UN.
"Ovo je mesto visokog obrazovanja i ako predsednik (univerziteta) smatra da je dobra ideja u cilju edukacije da tu dodje iranski lider i obrati se studentima, onda se ja s tim slažem", rekao je Buš.
"Ako razmislite, on je šef države koja finansira terorizam, a ipak institucija u našoj zemlji daje mu priliku da iznese svoju stranu priče, što zapravo govori o slobodi zemlje", dodao je američki predsednik.
Buš je kazao i da nije siguran da bi i on ponudio Ahmadinedžadu da se obrati studentima Kolumbije, ali da to ipak govori o "veličini Amerike".
"Dovoljno smo sigurni u sebe da dozvolimo nekome da dodje i iznese svoje stavove. Nadam se samo da će svima reći istinu", rekao je Buš.
Iranski predsednik Mahmud Ahmedinežad izazvao je niz kontroverzi i oštre proteste jevrejske zajednice u Njujorku, kada se pojavio za govornicom univerziteta Kolumbija, gde je, pokušao da ublaži kritike na račun politike vlasti u Teheranu i objasni razloge zbog kojih Islamska republika insistira na razvoju nuklearnog programa.
"Već 60 godina bezbednost na Bliskom Istoku je u opasnosti... Kao i svaki naučnik i akademik pitam: Ako se Holokaust uistinu dogodio zašto nema odgovarajućih naučnih istraživanja. Postoje naučnici koji tom problemu pristupaju sa druge strane, ali završavaju u zatvoru", rekao je Ahmedinežad pred oko 800 studenata poznatog njujorškog univerziteta.
Nekoliko stotina demonstranata glasno je protestovalo protiv odluke čelnika Kolumbije da dozvole Ahmedinežadu da se pojavi za govornicom, pre svega zbog činjenice da iranski predsednik izaziva gnev javnosti zbog negiranja Holokausta i poziva na uništenje Izraela.
Ahmadinežada je predsednik univerziteta Kolumbija Li Bolindžer najavio kao "običnog i okrutnog diktatora" i naveo da je nastup iranskog predsednika najbolji pokazatelj "privrženosti te institucije slobodi govora i javnih nastupa".
"Neću početi govor osećajem pogodjenosti neprijateljskim dočekom", odgovorio je Ahmedinedžad.
"To je, prosto, skandal. Da čovek koji negira smrt četiri miliona Jevreja govori na mestu na kojem su ranije govorili Nelson Mendela, Vaclav Havel. Užas ", rekao je za Tanjug Jicak Goldštajn, jedan od pripadnika grupa ortodoksnih Jevreja, koji su i bili najglasniji protivnici Ahmedinežadovog pojavljivanja na univerzitetu Kolumbija.
"Mi volimo sve nacije. Mi smo prijatelji sa jevrejskim narodom... Ali da bi rešili probleme, moramo dozvoliti Palestincima da se izjasne o svojoj sudbini putem referenduma. Šta izaberu kao nacija, svet mora poštovati", rekao je Ahmedinežad, odgovarajući na pitanja o odnosu Islamske republike i Izraela.
On je ponovio svoje negativne stavove o Izraelu posle sastanka s liderima anticionističke jevrejske grupe "Naturei Karta internešenel" koja se protivi postojanju države Izrael.
Većina ostalih jevrejskih organizacija oštro je kritikovala boravak Ahmadinedžada u Njujorku, posebno posetu univerzitetu Kolumbija.
"Mi ne priznajemo taj režim (Izrael) zato što je zasnovan na okupaciji i rasizmu. On konstantno napada svoje susede", rekao je Ahmedinedžad na video konferenciji sa Nacionalnim pres klubom u Vašingtonu, navodeći nedavne vojne akcije Izraela u Siriji i Libanu.
On je dodao i da je izraelski režim ubio mnogo ljudi, a mnoge proterao iz njihovih domova.
Iranski predsednik se takodje osvrnuo i na SAD: "Protivimo se načinu na koji vlada SAD pokušava da upravlja svetom. Mislimo da je taj metod pogrešan. On vodi ratu, diskriminaciji i krvoproliću".
Ahmadinedžad je, medjutim, nastojao da umanji značaj upozorenja na oružani sukob Irana i Zapada zbog nukleranog programa Teherana za koji SAD i ostale zemlje zapada tvrde da za cilj ima konstruisanje nukelarnog oružja.
"Smatramo da je priča o ratu propagandno orudje. Ljudi koji pričaju (o ratu) moraju da navedu legitimne razloge za rat", rekao je Ahmadinedžad.
Ahmadinežad je izbegao da odgovori na pitanje da li Teheran želi uništenje Izraela, prebacujući temu razgovora na probleme Palestinaca.
Iranski predsednik, takodje, nije odgovorio ni na pitanje da li njegova država naoružava šijitske pobunjenike u Iraku, Hezbolah u Libanu i Hamas na palestinskim teritorijama, već je optužio Sjedinjene Američke Države za podsticanje nasilja na Bliskom i Srednjem Istoku i akcije protiv vlasti u Iranu.
"Iranska nacija je oduvek pružala ruku prijateljstva tim nacijama. Mi nismo baza već žrtve terorizma. Oni podržavaju terorizam i onda upiru prstom u nas", rekao je Ahmedinedžad.
"Djavo je sleteo", osvanulo je na naslovnoj strani njujorškog tabloida "Njujork post", opisujući mišljenje većine Amerikanaca o iranskom predsedniku, čija bi država veoma lako mogla postati meta sledeće vojne intervencije Vašingtona, pre svega zbog nastojanja Teherana da razvije nuklearnu tehnlogiju, bez odgovarajućeg nadzora Medjunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
"Naš cilj je proizvodnja nuklearnog goriva za civilnu upotrebu. IAEA je više puta izveštavala da je naš program civilnog karaktera. No, dve ili tri sile smatraju da imaju monopol na tehnologiju i znanje i pokušavaju da nas spreče da dodjemo do toga. Vi ste načinili petu generaciju atomskog oružja, sa kojim pravom dovodite u pitanje naš program? Mi ne želimo bombe", rekao je Ahmedinedžad.
Ahmedinežad je želeo da poseti mesto na kojem je septembra 2001. godine izvršen teroristički napad na Svetski trgovinski centar, ali su mu njujorške vlasti uskratile tu vrstu promocije.
Ahmedinedžadov dolazak u Njujork usledio je nekoliko dana pošto su Sjedinjene Američke Države pokrenule novu inicijativu za uvodjenje trećeg po redu paketa kaznenih mera vlastima u Teheranu zbog odbijanja Islamske republike da zaustavi program razvoja nuklearne energije i naoružavanje različitih anti-američkih grupa po Bliskom i Srednjem Istoku.
(Agencije/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.