Vojne vlasti u Mjanmaru objavile su uvodjenje policijskog časa i zabranu okupljanja za više od pet osoba, rekli su svedoci.
Policijski čas, koji je uveden za period od 21.00 do 05.00, i zabrana okupljanja su objavljeni preko velikih zvučnika na vozilima koja su se kretala ulicama Jangona, najvećeg grada u Mjanmaru i Mandaleja, rekli su očevici. U najavi je rečeno da će ove mere biti na snazi 60 dana.
Više desetina hiljada budističkih monaha nastavilo je danas proteste uprkos upozorenjima vojske da su okupljanja u tom gradu zabranjena.
Monasi, koji protestuju već nedelju dana zahtevajući okončanje 45-godišnje vladavine vojnog režima, danas su uzvikujući "Demokratija, demokratija" prošetali ulicama Jangona i Mandaleju, drugim najvećim gradom nekadašnje Burme.
Ranije, osam kamiona sa naoružanim policajcima opremljenim za razbijanje demonstracija ušlo je u centar Jangona posle završetka još jednog dana masovnih protesta protiv vojne hunte u Mjanmaru bez incidenta, javili su svedoci.
Policija opremljena štitovima, palicama i puškama rasporedjena je blizu krajnje tačke dokle su protivnici vojne hunte marširali ovih dana u najvećim protestima u poslednjih skoro 20 godina, javlja Rojtersov izveštač sa lica mesta.
Drugi svedok je naveo da je video pet vojnih kamiona punih vojnika kako ulazi u centar grada, što izgleda kao da se vojna hunta sprema da spreči pokušaj ponavljanja masovnih šetnji budističkih monaha.
Monasi, koji protestuju već nedelju dana zahtevajući okončanje 45-godišnje vladavine vojnog režima, u utorak su uzvikujući "Demokratija, demokratija" , prošetali su ulicama Jangona i Mandaleju, drugim najvećim gradom nekadašnje Burme.
Uprkos upozorenjima vojske da će reagovati protiv demonstranata i izlaska vojnih kamiona na ulice, za vreme protestne šetnje na ulicama Jangona nije bilo vojnika.
Monasima su se pridružili i članovi opozicione Nacionalne lige za demokratiju i studenti. Oni su u protestnoj šetnji prošli ulicama grada od pagode Švedagon do pagode Sule u centru Jangona, udaljene jedan od druge dva kilometra.
U Jangonu se u ponedeljak okupilo 100.000 ljudi, na najvećim protestima od 1988. kada su vlasti ugušile pro-demokratske mirne demonstracije i kada je poginulo 3.000 ljudi.
Kina, koja ima prijateljske i ekonomske odnose sa nekadašnjom Burmom, je saopštila da se "nada stabilnost u Mjanmaru" i da se neće mešati u unutrašnja pitanja te susedne zemlje.
"Kina uvek zastupa politiku nemešanja. Kao sused Mjanmara, Kina se nada stabilnosti i ekonomskom razvoju u Mjanmaru", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova u Pekingu i dodao da je stabilnost u Mjanmaru u interesu te zemlje, kao i medjunarodne zajednice.
Policijski čas, koji je uveden za period od 21.00 do 05.00, i zabrana okupljanja su objavljeni preko velikih zvučnika na vozilima koja su se kretala ulicama Jangona, najvećeg grada u Mjanmaru i Mandaleja, rekli su očevici. U najavi je rečeno da će ove mere biti na snazi 60 dana.
Više desetina hiljada budističkih monaha nastavilo je danas proteste uprkos upozorenjima vojske da su okupljanja u tom gradu zabranjena.
Monasi, koji protestuju već nedelju dana zahtevajući okončanje 45-godišnje vladavine vojnog režima, danas su uzvikujući "Demokratija, demokratija" prošetali ulicama Jangona i Mandaleju, drugim najvećim gradom nekadašnje Burme.
Ranije, osam kamiona sa naoružanim policajcima opremljenim za razbijanje demonstracija ušlo je u centar Jangona posle završetka još jednog dana masovnih protesta protiv vojne hunte u Mjanmaru bez incidenta, javili su svedoci.
Policija opremljena štitovima, palicama i puškama rasporedjena je blizu krajnje tačke dokle su protivnici vojne hunte marširali ovih dana u najvećim protestima u poslednjih skoro 20 godina, javlja Rojtersov izveštač sa lica mesta.
Drugi svedok je naveo da je video pet vojnih kamiona punih vojnika kako ulazi u centar grada, što izgleda kao da se vojna hunta sprema da spreči pokušaj ponavljanja masovnih šetnji budističkih monaha.
Monasi, koji protestuju već nedelju dana zahtevajući okončanje 45-godišnje vladavine vojnog režima, u utorak su uzvikujući "Demokratija, demokratija" , prošetali su ulicama Jangona i Mandaleju, drugim najvećim gradom nekadašnje Burme.
Uprkos upozorenjima vojske da će reagovati protiv demonstranata i izlaska vojnih kamiona na ulice, za vreme protestne šetnje na ulicama Jangona nije bilo vojnika.
Monasima su se pridružili i članovi opozicione Nacionalne lige za demokratiju i studenti. Oni su u protestnoj šetnji prošli ulicama grada od pagode Švedagon do pagode Sule u centru Jangona, udaljene jedan od druge dva kilometra.
U Jangonu se u ponedeljak okupilo 100.000 ljudi, na najvećim protestima od 1988. kada su vlasti ugušile pro-demokratske mirne demonstracije i kada je poginulo 3.000 ljudi.
Kina, koja ima prijateljske i ekonomske odnose sa nekadašnjom Burmom, je saopštila da se "nada stabilnost u Mjanmaru" i da se neće mešati u unutrašnja pitanja te susedne zemlje.
"Kina uvek zastupa politiku nemešanja. Kao sused Mjanmara, Kina se nada stabilnosti i ekonomskom razvoju u Mjanmaru", rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova u Pekingu i dodao da je stabilnost u Mjanmaru u interesu te zemlje, kao i medjunarodne zajednice.
EU pozvala huntu da se uzdrži od sile
Evropska unija pozvala je vojnu huntu u Mjanmaru da ne koristi silu protiv demonstranata, nego da pokuša problem da reši pregovorima.
EU je "veoma zabrinuta" zbog situacije u Mjanmaru i pomno je prati, ali za sada se ne razmišlja o proširivanju sankcija protiv vojne hunte, rekao je portparol EU Amadeu Altafaj Tarido, prenosi agencija AP.
Predsednik SAD Džordž Buš trebalo bi trebalo bi u utorak da objavi dodatne sankcije protiv Mjanmara koje bi trebalo da dodatno izoluju članove hunte i one koji im finansijski pomažu.
"Do sada nije upotrebljeno nasilje protiv mirnih demonstranata, medjutim, mi smo zabrinuti zbog sve većeg vojnog prisustva na ulicama. Pozivamo sve učesnike u ovim dešavanjima, posebno vladu, na maksimalnu uzdržanost", rekao je Tarido novinarima.
Visoki komesar EU za bezbednosnu i spoljnu politiku Havijer Solana, koji boravi u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN, pozvao je vladu Mijanmara da pokaže "opipljiv napredak" u traženju političkog dijaloga sa opozicijom i oslobodi političke zatvorenike, uključujući i nobelovku Aung San Su Ći koja se nalazi u kućnom pritvoru već 12 godina.
Protesti u Mjanmaru započeli su 19. avgusta kao pokret protiv "ekonomskog despotizma" pošto je vlada iznenada povećala cenu goriva za 500 odsto, izazvavši time drastičan porast životnih troškova.
Budistički monasi su se pre osam dana priključili političkom pokretu i pozvali gradjane da izadju na ulice. Jedan monah je u govoru zatražio oslobadjanje Su Ći i pokretanje procesa nacionalnog pomirenja.
Su Ći (62), dobitnica Nobelove nagrade za mir, provela je, od proteklih 18 godina, skoro 12 godina u pritvoru nakon što je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima 1990.
Vojni režim, koji vlada Mjanmarom već 45 godina, odbio je posle izbora da preda vlast.Su Ći je od tada u više navrata hapšena, a od maja 2003. nije više ni oslobadjana.
(Tanjug/MONDO)
EU je "veoma zabrinuta" zbog situacije u Mjanmaru i pomno je prati, ali za sada se ne razmišlja o proširivanju sankcija protiv vojne hunte, rekao je portparol EU Amadeu Altafaj Tarido, prenosi agencija AP.
Predsednik SAD Džordž Buš trebalo bi trebalo bi u utorak da objavi dodatne sankcije protiv Mjanmara koje bi trebalo da dodatno izoluju članove hunte i one koji im finansijski pomažu.
"Do sada nije upotrebljeno nasilje protiv mirnih demonstranata, medjutim, mi smo zabrinuti zbog sve većeg vojnog prisustva na ulicama. Pozivamo sve učesnike u ovim dešavanjima, posebno vladu, na maksimalnu uzdržanost", rekao je Tarido novinarima.
Visoki komesar EU za bezbednosnu i spoljnu politiku Havijer Solana, koji boravi u Njujorku na zasedanju Generalne skupštine UN, pozvao je vladu Mijanmara da pokaže "opipljiv napredak" u traženju političkog dijaloga sa opozicijom i oslobodi političke zatvorenike, uključujući i nobelovku Aung San Su Ći koja se nalazi u kućnom pritvoru već 12 godina.
Protesti u Mjanmaru započeli su 19. avgusta kao pokret protiv "ekonomskog despotizma" pošto je vlada iznenada povećala cenu goriva za 500 odsto, izazvavši time drastičan porast životnih troškova.
Budistički monasi su se pre osam dana priključili političkom pokretu i pozvali gradjane da izadju na ulice. Jedan monah je u govoru zatražio oslobadjanje Su Ći i pokretanje procesa nacionalnog pomirenja.
Su Ći (62), dobitnica Nobelove nagrade za mir, provela je, od proteklih 18 godina, skoro 12 godina u pritvoru nakon što je njena Nacionalna liga za demokratiju ubedljivo pobedila na parlamentarnim izborima 1990.
Vojni režim, koji vlada Mjanmarom već 45 godina, odbio je posle izbora da preda vlast.Su Ći je od tada u više navrata hapšena, a od maja 2003. nije više ni oslobadjana.
(Tanjug/MONDO)
Pridruži se MONDO zajednici.