U Jangonu je u sukobu s vladinim snagama poginulo najmanje petoro ljudi, medju kojima su i budistički sveštenici. Rusija je upozorila medjunarodnu zajednicu da ne vrši pritisak na vojne vlasti u Mjanmaru zbog akcija u rasturanju antivladinih protesta, dok su se SAD i EU založile za raspravu u Savetu bezbednosti UN i moguće uvodjenje sankcija.
U Jangonu je u sukobu s vladinim snagama poginulo najmanje petoro ljudi, medju kojima su i budistički sveštenici, javili su proterani novinari i opozicioni aktivisti iz Mjanmara. Izveštaji o smrti demonstranata se ne mogu nezavisno poveriti.
Očevici u Jangonu se rekli da su videli dve žene i jednog mladića s prostrelnim ranama.
List "Iravadi", koji u Tajlandu objavljuju novinari iz Mjanmara, navodi reči svedoka koji su rekli da su tri budistička sveštenika upucana u sukobu s bezbednosnim snagama i da su oni kasnije preminuli, dok su dva demonstranta poginula u protestima ranije tokom dana.
Organizacija proteranih političkih aktivista, koji se nalaze u Tajladnu, Nacionalna liga za demokratiju saopštila je da je potvrdjena smrt tri sveštenika, dok ih je 17 povredjeno.
Zin Lin, ministar informisnaja u Nacionalnoj koalicionoj vladi Unije Burme, samoproglašene vlade u egzilu koja se nalazi u Vašingtonu je saopštila da je najmanje pet sveštenika ubijeno u protestima.
"Imamo ljude na terenu koji mogu da potvrde da je petoro mrtvo", rekao je Zin Lin i dodao da možda ima još poginulih.
Vojne vlasti, koje su se do sada uzdržavale od bilo kakve akcije protiv demonstranata ne želeći da rizikuju ponavljanje 1988. godine kada je oko 3.000 ljudi ubijeno, danas su izvele na ulice snage za razbijanje demonstracija.
U maršu demonstranata budistički sveštenici su se kretali u sredini procesije, dok su ih ljudi koji su obrazovali lanac štitili s obe strane.
Jedinice vojske i policije su postavljene u toku jutra ispred najmanje šest manastira, u pokušaju vladajuće vojne hunte da spreči monahe da održe još jedan protestni marš protiv vojne vlasti.
Policija je prvo upotrebila suzavac i uhapsila najamanje 200 monaha koji su pokušali da se probiju kroz policijsku blokadu oko pagode Švedagon, a kasnije i počele da ispaljuju metke kako bi rasterali okupljene demonstrante.
Protesti sveštenika u Mjanmaru koji su počeli prošlog utorka najveći su protesti protiv vojne hunte od 1988. godine. Sveštenici su započeli miran protest protiv vojnih vlasti nakon što su u avgustu nasilno razbijene antivladine demonstracije zbog povećanja cene goriva.
Portparolka UN Mari Okabe je saopštila da će Savet bezbednosti UN u 21.00 časova po srednjoevropskom vremenu razmatrati situaciju u Mjanmaru, kao i da će specijalni izaslanik UN za Mjanmar Ibrahim Gambari izvestiti savet o sukobu vojnih vlasti s budističkim sveštenicima i drugim demonstrantima.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pažljivo prati protesne marševe budističkih sveštenika i opozicije u Jangonu i drugim gradovima. "Smatramo kontraproduktivnim svaki pokušaj upotrebe poslednjih dešavanja za spoljni pritisak ili mešanje u domaće poslove te suverene države", navodi se u saopštenju.
Rusko ministarstvo je pozvalo i vladu i opoziciju na uzdržanost, ali i dodalo: "I dalje verujemo da procesi u Mjanmaru ne ugrožavaju medjunarodni i regionalni mir i sigurnost".
Reakcija Rusije na situaciju u Mjanmaru potpuno je suprotna reakcijama zemalja Zapada koje su snažno osudile delovanje vojnih vlasti u suzbijanju protesta u kojima učestvuje više desetina hiljada ljudi, a koje predvode budistički sveštenici.
SAD i EU su u zajedničkom saopštenju tražili od Saveta bezbednosti UN da razmotri sankcije Mjanmaru i osudile nasilnu reakciju vojne hunte na mirni protest demonstranata. "Pozivamo Savet bezbednosti da hitno raspravlja o ovoj situaciji i razmotri dalje korake, uključujući sankcije", saopšteno je posle ministarskog susreta na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.
SAD i EU pozvale su vlasti nekadašnje Burme da "zaustave nasilje i pokrenu dijalog sa prodemokrastskim liderima, uključujući Aung San Su Kji i predstavnicima etničkih manjina".
Savet bezbednosti UN je i ranije bio podeljen zbog situacije u Mjanmaru. Kina i Rusija su u januaru uložile veto na rezoluciju kojom se od vojnih vlasti traži da prestanu s progonom manjinskih i opozicionih grupa i da poduzmu konkretne korake ka demokratizaciji zemlje.
(Beta/MONDO)
Očevici u Jangonu se rekli da su videli dve žene i jednog mladića s prostrelnim ranama.
List "Iravadi", koji u Tajlandu objavljuju novinari iz Mjanmara, navodi reči svedoka koji su rekli da su tri budistička sveštenika upucana u sukobu s bezbednosnim snagama i da su oni kasnije preminuli, dok su dva demonstranta poginula u protestima ranije tokom dana.
Organizacija proteranih političkih aktivista, koji se nalaze u Tajladnu, Nacionalna liga za demokratiju saopštila je da je potvrdjena smrt tri sveštenika, dok ih je 17 povredjeno.
Zin Lin, ministar informisnaja u Nacionalnoj koalicionoj vladi Unije Burme, samoproglašene vlade u egzilu koja se nalazi u Vašingtonu je saopštila da je najmanje pet sveštenika ubijeno u protestima.
"Imamo ljude na terenu koji mogu da potvrde da je petoro mrtvo", rekao je Zin Lin i dodao da možda ima još poginulih.
Vojne vlasti, koje su se do sada uzdržavale od bilo kakve akcije protiv demonstranata ne želeći da rizikuju ponavljanje 1988. godine kada je oko 3.000 ljudi ubijeno, danas su izvele na ulice snage za razbijanje demonstracija.
U maršu demonstranata budistički sveštenici su se kretali u sredini procesije, dok su ih ljudi koji su obrazovali lanac štitili s obe strane.
Jedinice vojske i policije su postavljene u toku jutra ispred najmanje šest manastira, u pokušaju vladajuće vojne hunte da spreči monahe da održe još jedan protestni marš protiv vojne vlasti.
Policija je prvo upotrebila suzavac i uhapsila najamanje 200 monaha koji su pokušali da se probiju kroz policijsku blokadu oko pagode Švedagon, a kasnije i počele da ispaljuju metke kako bi rasterali okupljene demonstrante.
Protesti sveštenika u Mjanmaru koji su počeli prošlog utorka najveći su protesti protiv vojne hunte od 1988. godine. Sveštenici su započeli miran protest protiv vojnih vlasti nakon što su u avgustu nasilno razbijene antivladine demonstracije zbog povećanja cene goriva.
Rusija protiv pritiska na vojne vlasti
Rusija je upozorila medjunarodnu zajednicu da ne vrši pritisak na vojne vlasti u Mjanmaru zbog akcija u rasturanju antivladinih protesta, dok su se SAD i EU založile za raspravu u Savetu bezbednosti UN i moguće uvodjenje sankcija.Portparolka UN Mari Okabe je saopštila da će Savet bezbednosti UN u 21.00 časova po srednjoevropskom vremenu razmatrati situaciju u Mjanmaru, kao i da će specijalni izaslanik UN za Mjanmar Ibrahim Gambari izvestiti savet o sukobu vojnih vlasti s budističkim sveštenicima i drugim demonstrantima.
Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da pažljivo prati protesne marševe budističkih sveštenika i opozicije u Jangonu i drugim gradovima. "Smatramo kontraproduktivnim svaki pokušaj upotrebe poslednjih dešavanja za spoljni pritisak ili mešanje u domaće poslove te suverene države", navodi se u saopštenju.
Rusko ministarstvo je pozvalo i vladu i opoziciju na uzdržanost, ali i dodalo: "I dalje verujemo da procesi u Mjanmaru ne ugrožavaju medjunarodni i regionalni mir i sigurnost".
Reakcija Rusije na situaciju u Mjanmaru potpuno je suprotna reakcijama zemalja Zapada koje su snažno osudile delovanje vojnih vlasti u suzbijanju protesta u kojima učestvuje više desetina hiljada ljudi, a koje predvode budistički sveštenici.
SAD i EU su u zajedničkom saopštenju tražili od Saveta bezbednosti UN da razmotri sankcije Mjanmaru i osudile nasilnu reakciju vojne hunte na mirni protest demonstranata. "Pozivamo Savet bezbednosti da hitno raspravlja o ovoj situaciji i razmotri dalje korake, uključujući sankcije", saopšteno je posle ministarskog susreta na marginama zasedanja Generalne skupštine UN.
SAD i EU pozvale su vlasti nekadašnje Burme da "zaustave nasilje i pokrenu dijalog sa prodemokrastskim liderima, uključujući Aung San Su Kji i predstavnicima etničkih manjina".
Savet bezbednosti UN je i ranije bio podeljen zbog situacije u Mjanmaru. Kina i Rusija su u januaru uložile veto na rezoluciju kojom se od vojnih vlasti traži da prestanu s progonom manjinskih i opozicionih grupa i da poduzmu konkretne korake ka demokratizaciji zemlje.
(Beta/MONDO)
