Okoje, brodski inženjer, plovi morima već 25 godina, prenosi britanska televizijska mreža Bi-Bi-Si.

Oktobra 2010. godine, kada je radio za naftnu kompaniju "Šel", brod na kojem se nalazio otet je kod obala Nigerije.

Okoje je rekao da su gusari ubili svih 16 pripadnika snaga bezbednosti koji su pratili brod, a potom su zarobili mornare i opljačkali plovilo.

"Zauzeli su brod i ukotvili se na obali, gde su nas odveli u šumu i držali tamo četiri dana. Tukli su nas i terali da ležimo na zemlji dok oni gaze po našim telima. Rekli su da nisu došli da nas ubiju, već da uzmu našu naftu. Pošto su izvukli sav dizel s broda, otišli su. Bio sam slobodan", ispričao je Okoje za britansku televiziju.

Nigerijski moreplovac je, međutim, dve godine kasnije ponovo otet, a ovaj put su napadači bili somalijski gusari.

"Bio sam na tankeru koji je prevozio hemijske proizvode. Tog 28. februara 2012, bili smo oko 150 nautičkih milja od obale Pakistana. Sve se dogodilo iznenada", priča Okoje.

Plovidba je trajala šest dana, a kada su stigli na odredište, gusari su od posade zatražili da stupi u kontakt s vlasnikom broda radi pregovora o otkupnini.

"Držali su nas kao taoce na brodu više od godinu dana. Pirati su imali specijalnog pregovarača, Mursala, koji je svakog meseca dolazio iz Kenije. Učestvovao sam u tim pregovorima u ime kompanije jer je vlasnik broda bio Nigerijac", rekao je Okoje.

Gusari su, prema njegovim rečima, prvobitno tražili otkupninu u iznosu od 25 miliona dolara, ali su pristali na oko 1,5 miliona.

"Ponekad se Mursal ponašao kao da smo prijatelji i često me je pitao da li bih mogao da mu nađem posao u Nigeriji kada otkupnina bude isplaćena i mi budemo oslobođeni", rekao je Okoje.

"'Mogao bi da naučiš da voziš i da postaneš vozač autobusa u Nigeriji', odgovarao sam mu. 'To je bolje nego nositi oružje'."

Okoje je rekao da su gusari bili veoma grubi.

"Ponekad su me vezivali kao jarca. Ponekad su me tukli dok se ne onesvestim. 'Hajde da ga premlatimo pošto je Nigerijac. Ako ga pretučemo ispričaće to vlasniku broda i ovaj će platiti otkupninu', govorili su", ispričao je Okoje.

Mornari poreklom iz Indije, Bangladeša ili Pakistana imali su, prema njegovim rečima, više sreće pošto njih nisu tukli.

Okoje je rekao da su gusari doneli na brod razno oružje, uključujući artiljerijsko, iz kojeg su otvarali paljbu na svako plovilo koje bi im se približilo.

Ako bi posumnjali da neka suparnička grupa gusara planira napad na brod ili da se približava pomorska patrola, izmestili bi tanker preko noći na drugu lokaciju.

Mnogi taoci su se tokom dva meseca zatočeništva razboleli, te su gusari doveli na brod lekara iz jedne arapske zemlje.

Lekar nije bio jedini stranac koji je dolazio na broj - ponekad su pristizali i čamci iz arapskih zemalja koji su isporučivali hranu.

"Hrana mi je bila veliki problem. Gusari nisu imali nigerijsku hranu, već samo pirinač i brašno, na šta su azijski taoci bili naviknuti, ali ne i ja. Gusari su nam govorili da budemo vrlo racionalni s hranom jer je nije bilo mnogo te bismo se mogli naći u situaciji da gladujemo", rekao je Okoje.

Jedan mladi indijski član posade uspeo je da sakrije mobilni telefon od gusara, te smo povremeno mogli da razgovaramo s porodicama, dodao je on.

"To mi je bilo teško jer kada sam rekao ženi šta se dogodilo, pozlilo joj je i morala je da bude prebačena u bolnicu", rekao je Okoje.

On je kazao i da gusari nisu voleli da ga vide s Biblijom, koja mu je jedino pružala utehu, kao i da nisu govorili engleski i da je komunicirao s njima jedino pokretima.