Američka kompanija za obezbedjenje "Blekvoter" pokušala je da odbrani reakciju pripadnika svog osoblja, koji su u pucnjavi sredinom septembra ubili 11 Iračana. Kompanija, medjutim, nije naišla na razumevanje demokrata u Predstavničkom domu, koji su osoblje te firme optužili za "preagresivno ponašanje".
Američka kompanija za obezbedjenje "Blekvoter" pokušala je da odbrani reakciju pripadnika svog osoblja, koji su u pucnjavi sredinom septembra ubili 11 Iračana. Kompanija, medjutim, nije naišla na razumevanje demokrata u Predstavničkom domu, koji su osoblje te firme optužili za "preagresivno ponašanje"."Doneti su ishitreni zaključci na osnovu nepreciznih informacija i u mnogim izveštajima 'Blekvoter' je pogrešno proglašen krivim za smrt različitog broja civila", rekao je osnivač te kompanije Erik Prins, i sam nekada pripadnik elitnih jedinica američke mornarice. Prins, na čiju se firmu poslednjih dana sručila čitava lavina kritika javnosti i antiratno raspoloženih političara, pokušao je da ubedi kongresmene da ne izvode zaključke pre nego što se uvere u stvarne činjenice.
Kao glavnu tezu uspeha nove koncepcije ratovanja, odnosno privatizacije čitavog niza operacija, poput poslova obezbedjenja, koje je administracija SAD poverila privatnim firmama, Prins je rekao da u dosadašnjem toku sukoba u Iraku "nije ubijen ni jedan zvaničnik kojeg je štitio 'Blekvoter'". Takva odbrana, medjutim, nije preterano fascinirala kongresmene iz redova demokrata, koji su optužili Stejt department za čitav niz grešaka kada je u pitanju kontrola rada kompanija poput "Blekvotera".
Slične opaske poslednjih dana stizale su i sa adrese vlade u Bagdadu, koja je incident od 16. septembra nazvala običnim kriminalnim delom.
Šef posebnog komiteta Predstavničkog doma, demokrata Henri Veksmen izjavio je da je taj incident samo jedan u nizu problematičnih dogadjaja u kojima su učestvovali plaćenici "Blekvotera". "Blekvoter će odgovarati", rekao je Veksmen. Od 2001. godine, na račune te kompanije slilo se više od milijardu dolara naknade za obavljanje poslova, za koje bi, u normalnim okolnostima bili angažovani vojnici SAD.
Čitavo zamešateljstvo oko "Blekvotera", suštinski, predstavlja pokušaj administracije predsednika Džordža Buša da, bez direktnog povećanja broja vojnika, obavi što je više moguće "bezbednosnih poslova". Ukratko, u Iraku su pored oko 170.000 američkih vojnika, angažovane i na desetine hiljada plaćenika privatnih kompanija za obezbedjenje, čime se, de fakto, deo tereta borbenih operacija skida sa pleća pripadnika oružanih snaga.
Osim "Blekvotera", koji se na meti kritika javnosti našao zbog nekontrolisane pucnjave, teške reči upućene su, još jednom, i na adresu najveće privatne kompanije angažovane na iračkoj teritoriji, slavnog "Halibartona", u čiju se krivicu ubrajaju "prepumpani" računi za gorivo, pranje veša i hranu.
Prethodni najteži incident u koji su bili uključeni ljudi sa "Blekvoterovog" platnog spiska dogodio se prošlog Božića, kada je navodno pijani plaćenik usrelio telohranitelja potpredsednika vlade Iraka Adela Abdula Mahdija.
U posebnom izveštaju načinjenom za potrebe komiteta, navodi se da je "Blekvoter" učestvovao u 195 oružanih incidenata od početka 2005. godine, u kojima je ubijeno 16 Iračana, a u 162 zabeleženo je uništavanje imovine. "U 85 odsto incidenata, plaćenici 'Blekvotera' prvi su otvarali vatru", navodi se u izveštaju, te ističe da su do sada otpuštena 122 radnika te firme.
U izveštaju se, takodje, navodi da za usluge "telohranitelja" SAD dnevno plaćaju 1.222 dolara, što u značajnoj meri prevazilazi troškove redovne vojske.
(Tanjug)
