Ministar unutrašnjih poslova Habib el-Adli i šetorica Mubarakovih saradnika takođe je oslobođena optužbi u vezi sa bistvom demonstranata.

Egipatski vrhovni sud danas je izrekao presude bivšem predsjdniku Egipta Hosniju Mubaraku u ponovljenjom suđenju, četiri godine nakon njegovog svrgavanja s vlasti.

Na početku sud je Mubaraka oslobodio i optužbi za korupciju prilikom nabavljanja prirodnog gasa iz Izraela.

Povici oduševljenja ispunili su sudnicu, pošto je sudija pročitao presudu, a Mubarakova dvojica sinova, takođe na optuženičkoj klupi, sagli su se da poljube čelo ocu, koji je tokom izricanja presude ležao na nosilima u ograđenom delu sudnice.

Mubarakovi sinovi Ala i Gamal, bili su optuženi za korupciju, ali je sudija al-Rašidi i te optužbe poništio.

Videomubarak

Advokat bivšeg predsednika Farid al-Dib izjavio je za AFP da je presuda "dobra odluka koja pokazuje integritet Mubarakove ere".

Ispred suda rođaci ubijenih na protestima izražavali su negodovanje presudom.

Mubarak je u sudnicu prebačen helikopterom iz vojne bolnice, a policija je pojačala svoje prisustvo, tako da je u Kairu raspoređeno 5.000 policajaca, prenosi agencija MENA.

Bivši egipatski predsednik ostaje u pritvoru u jednoj vojnoj bolnici, jer trenutno izdražava trogodišnju zatvorsku kaznu pošto je po jednoj drugoj optužnici proglašen krivim za korupciju.

Mubarak je optužen da je sa sedam bivših policijskih komandira umešan u ubistvo stotine demonstranata tokom protesta 2011. koji su doveli do okončanja njegove trodecenijske vladavine.

Žalbeno veće prvobitnu doživotnu kaznu poništilo je 2012. godine zbog proceduralnih razloga.

Nova presuda trebalo je da bude izrečena 27. septembra, podseća AFP, ali je njeno donošenje glavni sudija Mahmud Kamel al Rašidi odgodio, jer nije završio pisanje obrazloženja.

PORAZ ARAPSKOG PROLEĆA

 Odluka egipatskog suda da oslobodi bivšeg predsednika Mubaraka, predstavlja još jedan poraz za aktiviste koji su predvodili te proteste na talasu arapskog proleća, a od kojih su mnogi sada u zatvoru ili van politike.

To će, ocenjuje AP, ojačati utisak da je Mubarakov autokratski režim ostao nepromenjen, iako mu je na čelu novi lider.

Mubarakov odlazak sa vlasti, posle gotovo tri decenije vladavine, izazvao je talase zaprepašćenja na Bliskom istoku i šire, pošto 11. februara 2011. objavio da podnosi ostavku, posle 18 dana građanskih protesta, preneo je AFP.

Samo nekoliko meseci kasnije, u aprilu, uhapšen je i naposletku optužen za različita krivična dela, uključujući korupciju i podsticanje na ubistvo više stotina demonstranata.

Do protesta koji su izbili 25. januara 2011, Mubarak je delovao nedodirljiv kao predsednik najmnogoljudnije države u arapskom svetu, podržan od SAD i egipatske vojske, iz čijih je rangova potekao.

Preživeo je 10 atentata, kojih su većinu izveli islamisti, ali na kraju svrgnut je na talasu narodnih pobuna poznatih kao "arapsko proleće".

Posle svrgavanja, Mubarak je rekao da su on i njegova porodica bili žrtve "lažnih tvrdnji čiji je cilj bio rušenje njegove reputacije i njegovog integriteta".

Nakon što je osuđen na doživotnu robiju, zdravstveno stanje mu se pogoršalo i većinu vremena je proveo u vojnoj bolnici.

Mubarakov naslednik na mestu predsednika, lider glavne islamističke opozicione grupe pod njegovim režimom, Mohamed Morsi, svrgnut je vojnim pučem, nakon masovnih protesta 2012.

Premijer Egipta Ibrahim Mahlab bio je visoki zvaničnik Mubarakove sada rasformirane partije, nešto što je bilo nezamislivo u mesecima nakon Mubarakovog svrgavanja s vlasti.

Mubarakov bivši šef vojne obaveštajne službe Abdel Fatah al-Sisi sada je predsednik, odnevši pobedu na izborima, prošle godine.