MKS NE Moguce procesuiranje amerikanaca

  • Izdanje: Potvrdi
Čitaoci reporteri

ČITAOCI REPORTERI

Videli ste nešto zanimljivo?

Ubacite video ili foto

Možete da ubacite do 3 fotografije ili videa. Ne sme biti više od 25 MB.

Poruka uspešno poslata

Hvala što ste poslali vest.

Dodatno
Izdanje: Potvrdi

Ukucajte željeni termin u pretragu i pritisnite ENTER

Svet

Avganistan: Amerikanci sve bliže sudu za zločine

U svetsku javnost procureli su podaci kako su tri višerangirana zvaničnika Stejt departmenta boravili su u Hagu da bi "obeshrabrivali" tužioca MKS-a da pominje zločine vojnika SAD u Avganistanu.

Međunarodni krivični sud (MKS)u Hagu sve je bliže sporu sa SAD zbog, kako se tvrdi, američkih hapšenja u Avganistanu i zločina.

U nedavnom izveštaju koji je objavila kancelarija tužioca Fatu Bensude, po prvi put se pominju američke snage kao potencijalni počinioci - navodi na portalu "Forin polisi" Dejvid Bosko, asistent na američkom Univerzitetu za međunarodne usluge.

Pozadina priče o istrazi MKS-a u Hagu o mogućim zločinima u Avganistanu datira duže od decenije. SAD ne priznaju nadležnost MKS ali kada se Avganistan pridružio sudu početkom 2003. godine, taj potez je tužiocu omogućio širu nadležnost nad zločinima, koje su počinili učesnici sukoba na teritoriji te zemlje.

Ubrzo je MKS pokrenuo, kako se navodi, "preliminarnu proveru" mogućih zločina u Avganistanu.

U toj fazi sudskog rada, kancelarija tužioca pregleda uglavnom vanjske izvore informacija i razmatra mogućnost pokretanja sopstvene istrage.

Gomilaju se izveštaji

Godinama je sudska istraga kasnila, iako su se gomilali izveštaji i brojnim zloupotrebama. Prema pretpostavkama UN, oko 8.000 civila poginulo je u Avganistanu samo tokom 2009. godine. Činilo se čudnim da, uprkos velikom broju posmatrača, MKS sporo odgovara na jedan od najkrvavijih svetskih sukoba, posebno zbog pokretanja višestrukih zvaničnih istraga u Africi. Bilo je teško izbeći zaključak da MKS možda izbegava Avganistan, upravo zbog činjenice da bi istraga mogla da uključi i proveru postupaka SAD i time zakomplikuje diplomatiju velike sile povezanu sa sukobom. Nijedna od članica NATO, koja je prisutna u Avganistanu, nije izrazila podršku ulozi MKS-a. Bensuda je funkciju glavnog tužioca preuzela sredinom 2012. godine od Luisa Morena-Okampa i sve ukazuje na to da se tada i promenio pristup prema Avganistanu.

Zvaničnici tužilaštva prikupljali su izveštaje nevladinih organizacija o zlostavljanima koje su vršili pripadnici američkih snaga i materijal iz internih istraga oružanih snaga uporedo sa materijalom o sličnim postupcima talibana i avganistanskih vlasti.

U maju prošle godine, tri višerangirana zvaničnika Stejt departmenta boravili su u Hagu radi sastanka sa zamjenikom tužioca MKS-a, kanadskim advokatom Džejmsom Stjuartom.

Tokom sastanka, američki zvaničnici obeshrabrivali su tužioca da pominje kršenja oružanih snaga SAD.

Sve ukazuje da je intervencija Vašingtona imala uticaja jer u izvještaju MKS-a iz prošle godine o Avganistanu nema direktnih sugestija prema oružanim snagama SAD.

Optužbe o brojnim kršenjima pravila pripadnika američkih oružanih snaga, preimenovana su u kategoriju "provladinih snaga" i tekst je mnogo umereniji.

"Navodi se da su između 2002. i 2006. godine, pojedini zatvorenici, koji su zarobljeni u Avganistanu, podvrgavani tehnikama ispitivanja, koje se mogu okarakterisati kao tortura ili nehumano postupanje", navodi se u izvještaju.

Ta taktičnost ne postoji u izveštaju objavljenom 2. decembra. Iz kancelarije tužioca zaključeno je da dostupne informacije sugerišu da su između maja 2003. i juna 2004, pripadnici američke vojske u Avganistanu koristili takozvane "pojačane tehnike ispitivanja" protiv zarobljenika.

U izveštaju se, čak razmatra da li se određeni udari iz vazduha međunarodnih snaga u Avganistanu mogu okarakterisati kao ratni zločini, ali je zaključeno da nema dokaza o namernom gađanju civila.

Međutim, navodi tužioca o zlostavljanjima zatvorenika označavaju prvi put da MKS eksplicitno pominje moguće kriminalno ponašanje američkih državljana.

MKS je i dalje daleko od podizanja optužnice protiv američkih vojnika ili civilnih službenika. Tužilac još nije donio odluku o pokretanju pune istrage. Čak iako bi to i učinila, veoma je malo verovatno podizanje optužnice protiv američkih vojnika.

Sve ukazuje na to da se iza kulisa dešava tiha borba između Vašingtona i Haga oko toga da li su SAD na adekvatan način istražili zloupotrebe sopstvenih snaga. Ukoliko bi SAD mogle da pokažu da su to i učinile, doktrina "komplementarnosti" omela bi bilo kakav sudski postupak.

Komentari 0

Komentar je uspešno poslat.

Slanje komentara nije uspelo.

Nevalidna CAPTCHA

special-image

PRODAVNICA

MONDO REPORTAŽE

MONDO & EU

Inicijalizacija u toku...
loader