U Stokholmu će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, čime se otvara "sezona Nobela", priznanja koja se smatraju najprestižnijima u kategorijama u kojima se dodeljuju. Nobelova nagrada za književnost biće dodeljena u četvrtak, 11. oktobra, saopštila je švedska Akademija.
U Stokholmu će biti saopšteno ime dobitnika Nobelove nagrade za medicinu, čime se otvara "sezona Nobela", priznanja koja se smatraju najprestižnijima u kategorijama u kojima se dodeljuju.Nobelova nagrada za književnost biće dodeljena u četvrtak, 11. oktobra, saopštila je švedska Akademija.
Po tradiciji, Akademija ne objavljuje spisak imena kandidata, a javnosti su poznate samo spekulacije medija i stručnih literarnih krugova koji su ove godine podeljeni u mišljenju da li će laureat biti neko zvučno ime ili autsajder.
Medju onima čijim se imenima spekuliše su Amerikanci Filip Rot i Don DeLilo, Izraelac Amos Oz, Peruanac Mario Vargas Ljosa i Meksikanac Karlos Fuentes.
Za svaku kategoriju Nobelovih nagrada predvidjen je fond od 10 miliona švedskih kruna, a priznanja se uručuju 10. decembra, na dan smrti izumitelja dinamita.
Priznanja je ustanovio švedski naučnik, industrijalac i filantrop Alfred Nobel (1833-1896) kako bi svake godine, iz njegovog ogromnog bogatstva, bile nagradjene ličnosti koje su dale značajan doprinos čovečanstvu.
Izumitelj dinamita je to zaveštanje načio u testamentu sastavljenom u Parizu 1895, godinu dana pre smrti.
Njegovom voljom, oko 31,5 milion švedskih kruna izdvojen je za osnivanje Fondacije Nobel, a to danas predstavlja oko 1,5 milijardi švedskih kruna (162 miliona evra).
Fondacija je nezavisna od kompanija, rasutih po celom svetu, koje i danas imaju ime Nobel u svom nazivu.
Testamentom je predvidjeno da nagrade budu podeljene na sledeći
način: "Jedan deo onome ko otkrije ili napravi najznačniji izum u domenu fizike; jedan deo onome ko u oblasti hemije napravi najznačajnije otkriće; jedan deo onome ko napravi najznačajnije otkriće u fiziologiji ili medicini; jedan deo onome ko u književnosti stvori najizuzetnije delo idealističke tendencije; jedan deo onome ko je najviše ili najbolje delao na bratimljenju naroda, zabrani ili smanjenju naoružanja i na uspostavljanju i širenju mira".
Zbog izvesnih nejasnoća u testamentu, porodica Alfreda Nobela ga je osporavala, a posle više od tri godine nadjeno je rešenje: osnovana je Fondacija Nobel koja će dodeljivati nagrade, a različite organizacije koje je naučnik imenovao da odredjuju laureate, pristale su da prihvate tu ulogu.
Godine 1968, povodom 300. godišnjice osnivanja, Centralna banka Švedske uvela je nagradu za ekonomske nauke, u znak sećanja na Alfreda Nobela i Fondaciji koja nosi njegovo ime stavila na raspolaganje istu sumu kao za ostale kategorije.
Novčani iznos nagrade u svakoj kategoriji je 10 miliona švedskih kruna (1,08 miliona evra) koji bivaju podeljeni ukoliko u nekoj kategoriji ima više nagradjenih.
Svečana dodela nagrada je 10. decembra, na dan Nobelove smrti, a prizanja se uručuju u Stokholmu - medicina/fiziologija, hemija, fizika, ekonomija, književnost - i u Oslu gde se predaje nagrada za mir.
(Beta)
