Pad ruske valute nastavlja se zbog drastičnog pada cena nafte (na čijem izvozu je bazirana ruska ekonomija) i sve većih posledica zapadnih sankcija Moskvi.

Iako se sunovrat danas primirio pa se za jedan evro jutros moglo da kupi 81,61 rublja, a za jedan dolar 65,15 rubalja, niko nije siguran da se "dotaklo dno".

Ruska centralna banka je juče neočekivano podigla referentnu kamatnu stopu sa 10,5 na čak 17 odsto, što je najveće pojedinačno povećanje još od velike krize 1998. godine koja je zadesila Rusiju.

Rusko ministarstvo finansija najavilo je danas snažnu odbranu rublje iz prodaje svojih rezervi.

Danas se oglasio i premijer Dmitrij edvedev, koji tvrdi da Rusija poseduje devizne rezerve i ima na raspolaganju ekonomske instrumente upotrebljive u aktuelnoj monetarnoj krizi.

Medvedev je rekao da ruska rublja ne može izbeći reagovanje na sankcije, ali da sadašnji kurs nije odraz realnog stanja i da je prešao granice koje su pogodne za ekonomiju, prenosi Tass.

"Naše banke i kompanije imale su pristup finansijskim tržištima, a ona su sada praktično zatvorena za njih. Naravno, rublja ne može da ne reaguje, ali kursevi koji smo viđeli u poslednjih nekoliko dana nisu u skladu sa objektivnom slikom. Oni su daleko iza granica koje pogoduju ekonomiji i narodu", rekao je Medvedev

Saopštenje Centralne banke Rusije o povećanju repo-stope, kao i njegov tajming samo potvrđuju vrlo lošu situaciju u kojoj se Rusija nalazi, i simbolizuje žrtvovanje ekonomskog rasta zarad očuvanja finansijskog sistema, smatraju u Prudensu.

"Ukoliko bi se zadržala takva stopa, to bi samo dodatno pritisnulo rusku ekonomiju čijem su slabljenju doprinele sankcije koje su joj uvele SAD i Evropska Unija, kao i kolaps cene nafte na svetskim berzama. Veliko je pitanje koliko dugo će ruska ekonomija moći izdrži toliko visoku referentnu stopu", ukazuju u brokerskoj kući Prudens kapital.

Veliki pad ruske valute dovodi do strepnji velikih firmi ali i država da li će izvući svoj novac iz posla sa Rusima. Tako je Epl (vidi okvir) prestao da prodaje u Rusiji a Finska skinula rublju sa svoje krusne liste.

Ruska valuta je u toku jučerašnjeg dana oslabila za 20 odsto, na nivo od 100 rubalja za jedan evro, i 80 za dolar, čime je evro ojačao prema ruskoj valuti za preko 100 odsto od početka godine.

Rublja ove godine drži neslavno prvo mesto po serijskom padu vrednosti među 170 različitih valuta u svetu, iako je Centralna banka Rusije potrošila preko 80 milijardi dolara u njenu odbranu.

— Military Studies (@ArmedResearch) December 17, 2014

Guvernerka Centralne banke Elvira Nabiuljina izjavila je da povećanje referentne kamatne stope treba da zaustavi inflaciju, ali da to neće odmah uticati na vrednost rublje i da će trebati neko vreme da se uspostavi prava vrednost ruske valute.

Vrednost rublje je ove godine opala za gotovo 50 odsto u odnosu na dolar.

U kvartalnom izveštaju o monetarnoj politici, Centralna banka je ukazala da bi, ako cena nafte ostane na sadašnjih 60 dolara za barel, bruto domaći proizvod Rusije mogao 2015. godine opasti za 4,5 do 4,8 odsto.

U tom slučaju, prihod domaćinstva mogao bi da iduće godine opadne za više od 6,0 odsto, a investicije za 10 odsto.

Banka Rusije u prvom kvartalu 2015. očekuje inflaciju od 11,5 odsto na godišnjem nivou.

U Rusiji su zabrinuto ali se ni u svetu ne raduju ruskim mukama. Jedna poslovna nemačka grupacija upozorila je danas da se ne treba radovati nevoljama ruske valute, uz predviđanja da će nemački izvoz u Rusiju ove godine pasti za 20 odsto, jer je evro prejak i poskupljuje evropske proizvode.

"Oštar pad ruske rublje će dodatno naštetiti trgovini koja je ionako ugrožena zapadnim sankcijama usled ukrajinske krize, i smanjiće prihode stranih kompanija koje posluju u Rusiji", izjavio je šef Komiteta nemačke industrijske grupacije za istočnoevropske ekonomske odnose, Ekard Kordes, prenosi agencija Frans pres.