Administracija predsednika Džordža Buša i privatna kompanija koja se bavi praćenjem aktivnosti radikalnih islamista, institut "Site", razmenili su prilično teške reči povodom nedavnog objavljivanja snimka Osame bin Ladena, jer tvrde da su preranim emitovanjem snimka ugroženi njihovi napori za lociranje vodje Al Kaide.
Administracija predsednika Džordža Buša i privatna kompanija koja se bavi praćenjem aktivnosti radikalnih islamista, institut "Site", razmenili su prilično teške reči povodom nedavnog objavljivanja snimka vodje Al Kaide, Osame bin Ladena."Naši dugogodišnji napori usmereni ka nadgledanju komunikacija Al Kaide ugroženi su kada su se vladine agencije odlučile da, prerano, objave snimak Bin Ladena", rekla je šefica tog instituta Rita Kac. "Tehnike, za čiji su nam razvoj bile potrebne godine, sada su bezvredne i neupotrebljive", rekla je Kac "Vašington postu" (The Washington Post).
Bela kuća je, medjutim, odmah odbacila mogućnost da je sporni snimak "procureo" iz kancelarija koje pripadaju čelnicima administracije u Vašingtonu, naglašavajući da će "istragom biti utvrdjeno šta se u stvari dogodilo". "Optužbe da je izvor ovoga neko iz obaveštajnih službi, potpuno su pogrešne", rekao je portparol obaveštajnih službi SAD Ros Fajnštajn.
Kontroverza je nastala oko video-snimka koji je Bin Laden pripremio za šestu godišnjicu napada na Njujork i Vašington, u kojima je ubijeno oko 3.000 ljudi.
"Site" je snimak ustupio zvaničnicima administracije pod uslovom da ga ne objavljuju dok se ne pojavi na Internet stranama koje vode radikalni islamisti. Nakon što je snimak "procureo" u medije, tom institutu su, praktično, zatvorena vrata tajne mreže u okviru koje komuniciraju pristalice različitih grupa radikalnih islamista.
U medjuvremenu, o Bin Ladenu je bilo reči i u Londonu, gde je bivši šef pakistanske obaveštajne službe, u intervju Rojtersu, ocenio da bi Osama lakše mogao da se sakrije u nekom gradu nego u udaljenoj plemenskoj oblasti.
General-potpukovnik Asad Durani je rekao da se vesti o prisustvu nekog stranca mnogo lakše prenose u selima i plemenskim područjima i da bi bilo prilično teško godinama čuvati takvu tajnu.
Durani je priznao da je plemenski običaj da se strancu ukaže gostoljubivost i da se gost ne izda, čak i po cenu života. On je, medjutim, podsetio i na to da je Bin Ladenova glava ucenjena na 25 miliona dolara i ocenio da je minimalna verovatnoća da informacija o boravištu vodje Al Kaide ne bi dosad "procurela".
"Moj zaključak je da je krajnje neverovatno da se on nalazi u toj zoni", rekao je Durani, govoreći o poluautonomnom planinskom području na severu Pakistana, blizu granice sa Avganistanom.
Zapadne obaveštajne službe već godinama tvrde da se Bin Laden, posle terorističkih napada na SAD od 11. septembra 2001. godine i američke invazije na Avganistan koja je usledila, krije u planinama duž pakistansko-avganistanske granice.
Durani je, medjutim, uveren da bi se vodja Al Kaide lakše sakrio u nekom urbanom centru. "Zašto ne u nekom velikom gradu? Bilo gde u Pakistanu, Avganistanu ili u nekom regionu u kojem bi lakše ostao sakriven", rekao je on. "Ima mesta gde je mnogo lakše sakriti se".
Neki od istaknutih boraca Al Kaide, za koje se veruje da su povezani s napadima na SAD, uhapšeni su u pakistanskim gradovima. Ramzi Binalšibh, koji je, navodno, bio mozak samoubilačkih napada avionima na Njujork i Vašington, uhapšen je u Karačiju u septembru 2002, a čovek koji je priznao da je tvorac tih planova, Halid Šeik Muhamed, uhapšen je u Ravalpindiju u martu 2003.
(Tanjug/MONDO)
